Autor i foto: Tamara Etera
Šta zapravo znači – biti ženstvena? Da li je to nešto isključivo estetski? Da li je vezano za lepotu, proporcije tela, praćenje aktuelnih trendova vezanih za „ženstvenost“? Ili je to nešto mnogo dublje, mnogo značajnije i iskonskije?
Da bismo zaronili u ovu temu važno je pozabaviti se rečju, terminom i arhetipom – žena.
Šta je ono što obeležava ovaj arhetip u našoj svesti, u našoj podsvesti? Kada zamislimo „pravu ženu“ – kako ona izgleda?
Možda na pamet padaju neke izvajane prelepe manekenke, ili neke plodne majke sa mnoštvom dece. Možda na pamet padaju zavodnice, možda moćne, uspešne žene o kojima danas čitamo, možda je ona „glupa i lepa“, možda je „pametna i ravnopravna muškarcu“. Gomila ideja oko jednog praiskonskog pojma.
Suština „žene“ kao arhetipa jeste – priroda. Naša Majka Zemlja je u arhetipu žene, njena godišnja doba i ciklična priroda. Sve što ima veze sa prirodom – ima veze sa ženstvenošću. Plodnost, hrana, telo, ciklus života i smrti. Sve džungle, šume, mora i reke, svi oni nose simboliku – žene.
Nekad divlja i razuzdana, potpuno neukrotiva kao tigar, nekad mekana i baršunasta kao perje od sove, nekada stabilna i jaka kao kakva stena a nekada emotivna i isceljujuća kao hladna planinska reka.
Nije li čudno da onda, danas, umesto da svaku ženu pomatramo kao Boginju koja i jeste – mi zapravo stalno sebi tražimo mane? Merimo se na razne načine, poredimo, ukalupljujemo, kao da smo francuski vrt a ne džungla. Odavno je čovek imao potrebu da koriguje prirodu, da je oblikuje po svojim potrebama, i to ima svojih dobrih strana, ali danas su loši aspekti ove ljudske potrebe doživeli vrhunac.
Suština „žene“ kao arhetipa jeste – priroda. Naša Majka Zemlja je u arhetipu žene,
njena godišnja doba
i ciklična priroda.
Kao neko ko je proživeo golgotu na svom putu ka prihvatanju i oslobođenju sopstvene ženstvenosti i seksualnosti – tu sam da podsetim sve žene i muškarce na ovu drevnu istinu – žena je donosilac života. Žena je ona koja nosi matericu, sam mrak univezuma je u simbolici žene. Žena je ona koja, od jednog malog semena stvori džunglu, ona koja od semena stvori dete, ona koja – kada je tretirate i „zalivate“ kako treba – od kuće pravi dom, od pustoši – raskoš.
I potpisujem – svako ko je svestan ovoga i živi u skladu sa ovom istinom – živi život izobilja i prosperiteta. Na istoku kažu – kada je žena u kući srećna – svi su srećni.
A kako učiniti ženu – srećnom?
Kako mi, kao žene, da otvorimo prostor za tu sreću, prihvatanje i ljubav koje se krije u nama?
Prvenstveno – prihvatanjem sebe ovde i sad. Prihvatanjem svog tela, svojih emocija, svog trenutnog životnog stanja, takvo kakvo jeste. Nekome je lakše, nekome teže, svako ima svoj zadatak i svoju lekciju. Nema nikakve potrebe da se poredimo, zašto bi se hrast i lipa poredili? Zašto bi se maslačak i žalfija poredile kada mogu da žive u miru i ljubavi ako prosto prihvate sopstvene različitosti? I isto tako – mogu da prihvate i vide da je svima potrebna zemlja, voda, minerali i svetlo, i da svima treba svež vazduh, nežnost, ljubav.
Mi ne moramo da budemo iste da bismo se volele i podržavale. Mi ne moramo biti iste da bismo bile tim. Mi ne moramo i ne treba da težimo „istim“ ukalupljenim stvarima – ako to nije u našoj autentičnoj prirodi. Možda ja cvetam žuto, a ti cvetaš narandžasto, a ona tamo cveta na svakih pet godina. Jel to znači da je ona „ružna“ i da nema pravo na svoj ciklus, svoj tok i svoju prirodu?
Naravno da ne. Dakle – odgovr na pitanje – šta je to ženstveno bio bi – sve ono što je jednoj ženi autentično i prirodno. Nije to svakoj isto. Neka je nežna, puder roze i voli čipku. Druga je crvena, vatrena, voli da je u centru pažnje. Treća je u crnom, ona je mistična, veo tajne je obavija. Četvrta nosi rese, perje i hoda slobodno ovim svetom. Peta je večito u džinsu, praktična i radosna.
Sve one su žene. Sve one su lepe. Sve one su dobrodošle na ovu planetu.
Možda si jednog dana jedna, a drugog dana druga. Važno je da pratiš svoj lični osećaj, da pratiš svoje srce, svoju dušu i ono što čini da se osećaš živom! Jer najžensvenija i najlepša si onda kada si iskrena, spontana, autentična i stvarna. Ne postoji recept koji ti mogu dati – on se krije u suštini tvog bića! I znam da, ako budeš želela, otkrićeš – šta to za tebe znači ženstvenost?
Mi ne moramo da budemo iste da bismo se volele i podržavale. Mi ne moramo biti iste da bismo bile tim. Mi ne moramo i
ne treba da težimo „istim“ ukalupljenim stvarima – ako to nije u našoj autentičnoj prirodi.
Za mene je, na primer, nežnost jako bliska ženstvenosti. Nežnost i snaga. Ja sam svoj savršen spoj nežnosti i snage našla u perju. Perje spaja svetove – kao što ptice žive i na nebu i na zemlji – tako i perje nosi simboliku i neba i zemlje. Za mene, perje simbolizuje i ženu ratnicu, i ženu čarobnicu i ženu isceliteljku. Ženu koja je osvestila božansko u sebi, Boginju u sebi, i koja smelo korača planetom. Perje je simbol da zna ko je, zna odakle je došla, i zna kuda ide. Ona je Boginja Novog Doba, spremna da izmašta i stvori svet o kojem sanja.
To je, na primer, arhetip žene kojem ja težim.
A ti? Koji aspekt ženstvenosti je za tebe najvažniji? Kako ti vidiš sebe kao ostvarenu ženu? Baš bih volela da čujem! Raznolikost je ono što krasi ovu planetu...
Grlim te jako i nadam se da si, makar korak, bliže svojoj iskonskoj prirodi.
