Autor: Dragan Jokanović, dramaturg, Marketing kordinator u NMC
Proglašenje pandemije korona virusa dovelo je do ogromnih potresa i promena u svetu kulture. Na udaru su se našle sve institucije. Pozorišta i muzeji su zatvoreni, festivali otkazani ili odloženi, a bioskopske sale su jedna od prvih mesta koja su morala da se isprazne.
Štaviše, distributerske kuće su u nekim slučajevima odlučile da odlože premijere filmova za više od šest meseci, kao što je to slučaj sa novim Džejms Bondom i filmom “Nema vremena za umiranje”, čija je svetska premijera pomerena za novembar 2020. godine. Činjenica je da su zabrane okupljanja više od X ljudi (u zavisnosti od države do države) uticale na to da se obustave većina snimanja koja su bila u toku, pa u najmanju ruku možemo reći da će većina filmova koji su bili predviđeni da budu snimljeni tokom 2020. godine kasniti – što bi trebalo da napravi svojevrsnu „rupu“ u sadržaju u jednom trenutku.
Globalna filmska industrija je do sada suočena sa gubitkom od sedam milijardi dolara usled izbijanja korona virusa.
(izvor: statista.com)
Drugi problem je što umetnici jako teško dolaze do posla tokom pandemije, pa su tako razvijenije zemlje poput Nemačke pripremile finansijske pakete za umetnike tokom krize u iznosu od oko neverovatnih 50 milijardi evra (izvor: artnews.com). Ostale zapadne zemlje su odvojile nešto skromnije sume, dok je kod nas oduzeto 600 miliona dinara od kulture. Ova činjenica prikazuje kako zemlje u razvoju, poput Srbije, i dalje imaju drugačiji pogled na kulturu i njenu važnost po društvo u vreme krize.
Prema mišljenju Ivane Šćepanović, glumice Narodnog pozorišta, koja je skoro ostvarila zapaženu ulogu u filmu Ajvar, Ane Marije Rosi, nećemo se vratiti u normalnost, jer u toj normalnosti je i bio problem. „Cela planeta je u izolaciji. Majka Priroda je rekla: Dosta više, sve mora da stane. Suočeni sa nevidljivim neprijateljem koga nam je poslao Batman. Zvuči kao sinopsis nekog distopijskog filma, zbog koga bi rado ulazili u bioskopski mrak. No, dovoljno je da i ne ustanemo iz kreveta, deli nas klik na upravljaču ili mobilnom telefonu i pregled dnevnih informacija naše stvarnosti. Bioskopi su obesmišljeni, čak zabranjeni, socijalna pozornost i fizička udaljenost, kostimi skafandera, maski i rukavica naš neizostavni modni momenat za stajanje u redovima koji vode u apokalipsu dnevne ili nedeljne nabavke. A gde je tu filmska industrija? Iz bioskopske sale brzo je preuzela najrazličitije oblike streaming platformi, film neće podleći nikakvom smrtonosnom virusu, dok god je života on će zadavati teme filmu. Postkoronarni žanr, jer pandemijski je već istorija, nastaće ubrzo, verovatno istovremeno sa vakcinom. Do tad, dok ne saznamo KAKO moramo korak po korak, dan po dan, da budemo bliži i bolji sa Sobom, da razvijemo sposobnost da se lako i brzo prilagodimo i prihvatimo novi poredak koji će neminovno doći. Oslobođeni straha i brige, na višim frekvencijama svesti i postojanja da budemo svedoci i kreatori novog vremena i poretka, nove ravnoteže i raspodele shodno našim mogućnostima i slobodama. Moramo biti strpljivi, hrabri i izdržljivi, znači Zdravi!“ rekla je Ivana Šćepanović.
(izvor: politika.rs)
A kako će izgledati svet filma posle svega?
Prema rečima glumca Zlatka Rakonjca, moguće je da će se snimati više filmova koji se bave apokaliptičnim temama. „Meni se ipak čini da je na tu temu sve rečeno u filmu Gorana Markovića “Variola vera”, u kojem je kroz epidemiju, vrlo slikovito prikazana bolest jednog društva i kako se ophodimo jedni prema drugim“, istakao je Zlatko.
Ali sve u svemu činjenica je da još neko vreme nećemo videti masovne filmske setove sa 150 statista, ali i takvi filmovi će čekati i najverovatnije dočekati svoju šansu. Najbitnije trenutno je pomoći umetnicima koji su većinom ostali bez ikakvih primanja, na stranu manjine koja je stalno zaposlena. Ovo je važno da bi kada dođe vreme za to, mogli ponovo da stanu ispred i iza kamera.
