Autor: Tamara Vlahović, lifeandmindstudio.com
Verujem da je zahvalnost organski, evolutivni proces
Potrebno je vreme u kome ćete se šetati od „nemila do nedraga“, u kome ćete se osećati nelagodno i imati utisak da nazadujete, pre no što počnete da se osećate bolje.
Nismo svesni koliko često zameramo i krivimo druge ljude za stvari koje nam se dešavaju. A onda, kao ptica na grani ponavljamo „oprostio sam ti, ali nisam zaboravio“.
Davno sam negde pročitala: „Ne moli se Bogu kad ti je teško da ti olakša i pomogne, nego mu se zahvali za sve što ti je dao“. Dok god ne iskusimo značenje ovih reči na sopstvenoj koži, verujem da ne razumemo suštinu zahvalnosti.
Razumevanje da se iza svakog ponašanja (čak i onog autodestruktivnog) krije „neka dobra namera za osobu koja se na određeni način ponaša može nam biti od pomoći u razumevanju zahvalnosti.
Zahvalnost je čarobna reč koja menja pogled na svet. Čak i negativne, loše stvari nose poruku nečeg dobrog u sebi. Potrebna je spremnost da se suočite sa nekim ne baš prijatnim osećanjima straha, krivice, ljutnje, brige, tuge, kako biste razumeli svoje iskustvo.
Kako tačno? Odlučnošću da prigrlimo novu perspektivu u odnosu na postojeće posmatranje života.
Zahvalnost je čarobna reč koja menja pogled na svet. Čak i negativne, loše stvari nose poruku nečeg dobrog u sebi.
Na primer, razumevanje da ništa ne traje večno, da su promene neminovne, da možemo gubitak jednog posla da pretvorimo u priliku da se konačno bavimo onim što smo oduvek hteli (samo da smo smeli).
Ili kada partner dobije premeštaj, da budemo zahvalni na prilici da upoznajemo neke druge ljude i različite kulture. Čak i kada dobijete neočekivanu medicinsku dijagnozu, treba da uvidite da je sve to sastavni deo života i da se u svemu krije radost otkrivanja nekih novih saznanja.
Budite zahvalni, svaki dan je poklon za novi život.
Foto: Pexels
