Autor: Jasmina Stojanović
Kao slagalica. Kada se razlažeš pod pritiskom - razloži se na najmanje delove.
Da, kao slagalica. Neka se svi delovi razbacaju unaokolo i neka okrenu svoja lica i naličja. Neka se ne zna šta je odakle poteklo i šta čemu pripada. Neka nikada više ne pretpostaviš gde si bila i kakva si bila, kakva si mogla da budeš kakva si želela i kakva nisi želela - a jesi. Jer je tako jedino moglo da bude u tom trenutku. Zbog sebe. Zbog drugih. Zbog vremena, okolnosti, uma i pameti koja je glasno govorila da je baš to najbolje. Koja je bila toliko glasna da je sve ostale glasove zaglušila i da su se svi ostali mirisi, zvukovi i boje povukli pred dominacijom onoga što si mislila da znaš.
Ne skupljaj delove i ne uglavljuj ih tamo gde će najbolje stajati, gde će se zadržati, jer ne mora da znači da tu i pripadaju. Ne traži taktike da sačuvaš celovitost koja je lažna, jer da nije, nikada se ne bi ni raspala ta čudesna slagalica. Možda nije ni lažna, ali više nija ta slika. Nešto se drugo preslaže. Nešto novo nastaje. Promenile su se boje, nijanse, priča je dobila novi tok. Neki drugi glasovi su postali jači i počela je neka drugačija simfonija. Možda je ne razumeš u prvom mahu i zvuči kao buka. Ali za one koji ne čuju muziku, ljudi koji plešu u zanosu su čudaci koji se bacaju po prostoru.
Kada se raspadaš, a biće tih trenutaka, nekada nećeš znati ni zašto, nekada ćeš se polomiti o nečiji pogled, reč, dodir ili obećanje, nekada ćeš želeti žarko da prođeš kroz sve okvire i pređeš sve granice, koje su uske, preuske za tvoju širinu i odlomiće se poneki deo, baš tada u tim trenucima ništa drugo ne pokušavaj - već da se samo razložiš, rastočiš, nestaneš. Samo se pusti…
Pukni u deliće. Da se ne prepoznaš. I ne dozvoli da ih neko drugi skuplja. Da poređa delove kako on misli da treba, kako mu se učini da je baš lepo i potrebno. Ne dozvoli drugima da se otimaju o sliku o tebi i da je tumače. Da daju svoje opise i da je analiziraju. Što te više ne prepoznaju, to će biti bolje. Jer nisi ti ni stvorena kao čudesni sklop svega da budeš nečija interpretacija. Da te neko prevodi u glavi i živi od tih slika u koje sam veruje. Ti si celovita, čak ikada se raspadneš. Možda tad i najviše. Jer onda ćeš sagledati – koliko prekrasnih, sićušnih slojeva te gradilo i činilo. Kao kaleidoskop kroz koji se prelama svetlost, sve bajkovite priče kroz tebe su živele.
Kada se raspadaš, a biće tih trenutaka, nekada nećeš znati ni zašto, nekada ćeš se polomiti o nečiji pogled, reč, dodir ili obećanje, nekada ćeš želeti žarko da prođeš kroz sve okvire i pređeš sve granice, koje su uske, preuske za tvoju širinu i odlomiće se poneki deo, baš tada u tim trenucima ništa drugo ne pokušavaj - već da se samo razložiš, rastočiš, nestaneš. Samo se pusti, neka sve sa tebe spada, neka ode svako ko želi da ode, ostani bez svega što možeš, pusti neka propadne sve što ka propasti ide. Ne popravljaj, ne trči, ne leči, ne boji drugim bojama tuđeg sivila, ne traži lekove za rane koje nisu tvoje. Ne budi sluga svome strahu da ćeš nestati. Ne budi talac svom neznanju da si samo to. To što prestaješ da budeš. To što gubiš. Jer ti si mnogo više. Mnogo lepše. Mnogo drugačije od jedne slagalice koja rasipa svoje delove. Ti si nemerljivo smešteno u merljivo da bi samo sebe sagledalo. Da bi se pogledalo i reklo: „Ali ne, nisam samo to - JA.“ I ponovo raspuklo. Da bude ono što jeste.
Da bude svetlost, istina, lepota, strast, širina, sloboda, umetnost, pesma... Pusti neka sve spadne. Jer sve drugo što uradiš, samo će prolongirati kraj. Samo će produžiti proces koji je neminovan. Proces vraćanja sebi, kada si bila veličanstveno ništa, samodovoljno sve, kada si imala sva imena i živela u svim vremenima.
Ne popravljaj, ne trči, ne leči, ne boji drugim bojama tuđeg sivila, ne traži lekove za rane koje nisu tvoje. Ne budi sluga svome strahu da ćeš nestati. Ne budi talac svom neznanju da si samo to. To što prestaješ da budeš. To što gubiš. Jer ti si mnogo više.
Raspoluti se, razmeni se, rastopi se. Ne drži se. Ne pokušavaj. Ne zaustavljaj. Kada se raspadaš – raspadni se. Sasvim. Jer to je samo vraćanje početku.
