Autor: Ana Jovanović, aromaterapeut i joga učitelj/instruktor IG: ana.in.sahaja
“Kedar miriše postojano i tvrdoglavo, toplo, slatko drvenasto, i on mi govori: Ne možeš živeti bez korena u zemlji.”
Bez krivice. Bez grehova. Bez bremena i bez patnje. Bez stremljenja i žudnji. Bez gordosti i značenja. Bez moranja. Bez spolja i unutra ostala sam. Slobodna.
Kedar miriše postojano i tvrdoglavo, toplo, slatko drvenasto, i on mi govori: ‘Ne možeš živeti bez korena u zemlji.’ ‘Moj koren dolazi iz večnosti i ja sam iz ljubavi nikla’, odgovaram. ‘I kako ćeš bez grana da dotakneš nebo?’ još pita on. ‘Grane su moje zlatne kose i od neba su pletene i suncem bojene i sežu do beskraja.’
Kedar me mirisom grli i zapitkuje: ‘Kome ti pripadaš i šta je od zemlje ove tvoje?’ ‘Sve je moje. Svaka boja i svaki miris i svi oblici. A opet, ni na šta ne polažem pravo.’
Zna kedar da nemam više šta da skupljam i šta da postajem. Ali me uči svojim mirisom da stojim čvrsto na zemlji, a onda me nagna da uzlećem hrabro do večnosti. I zajedno mi plešemo ples slobode, u ritmu momenta. Igramo se, igramo se zauvek.
I kedar putuje sa mnom u svim mojim koferima od iznenađenja, mašte i avantura. I čuva moju tajnu, da mogu da budem sve i ništa.
Foto: Shutterstock
