Kada filolog i politikolog odluče da prave sladoled, nastane, između ostalih, i pirotski sladoled sa ukusom ajvara i kačkavalja. Jedan bračni par pre tri decenije, nesrećnih devedesetih godina, odučio je da preživi tako što će – praviti i prodavati sladoled.
I nisu uspeli samo da prežive. Napravili su od svog sladoleda brend, ne uloživši ni dinara u reklamu. Filolog Veroljub Šobić kaže da bi se “njegov sladoled naljutio kada bi ga reklamirao”.
„Ja obično kažem da smo krenuli iz očaja. Jednostavno smo supruga i ja, ne videvši baš lepu budućnost pred nama, rešili da uzmemo stvar u svoje ruke. Nismo pogrešili jer smo se u posao veoma brzo zaljubili i zato imamo ove plodove danas“, rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici na RTS-u, Veroljub Šobić.
Dodao je da su sa poslom proizvodnje i prodaje sladoleda krenuli u jako teškom periodu.
„Možda to vreme hiperinflacije nismo ni osetili jer smo radili i po 16 sati dnevno. Bili smo apsoutno opsednuti time. Bili smo toliko dobri da smo posle par godina dobili ponudu da budemo predstavnici firmi čije smo proizvode koristili“, ispričao je Šobić.
Kaže da je posle sve bilo lakše, da su upoznavali velike majstore sladoledžijskog zanata i nastavili rad s puno ljubavi. Dodaje da je filozofija kojom se u poslu vodi to da se sladoledu vrati, kako kaže – dostojanstvo.
„Sladoled je do pre tridesetak godina bio izuzetno zdrava životna namirnica, dok nije uletela hemija sa svojim čarolijama. Mi radimo sporije, na teži način, ali vam nudimo pravu stvar. Hvalimo se time da naši voćni sladoledi apsolutno nemaju nikakav aditiv, boju, aromu… Ako poručite drenjinu, jedete drenjinu, ako poručite trnjinu, jedete trnjinu“, objašnjava Veroljub koji insistira na tome da pravi srpski sladoled.
„Sladoled je do pre tridesetak godina bio izuzetno zdrava životna namirnica, dok nije uletela hemija sa svojim čarolijama. Mi radimo sporije, na teži način“
„Kod nas se ne pravi ni banana, ni mango ni papaja. Radimo isključivo sa domaćim voćem“, kaže Šobić i dodaje da obožava mušmulu i krušku karamanku kao i divlju trešnju „za kojom pati jer je predivan sladoled, a uspeo je samo jednom da je nađe”.
Kaže i da je u poslu trenutno najveća muka upravo nabavka prirodnih sirovina i voća. Posebno je, tvrdi, teško naći krušku karamanku.
„Sve se nadam da će neko da se probudi, da probamo malo da skupimo to blago koje imamo po Srbiji, koje trune jer ga niko ne bere. Neko tamo sa bogatog Zapada bi zlatom plaćao sve ono što mi imamo i što nam propada“, tvrdi Šobić.
„Moje insistiranje je da kod nas dolaze pravi ljubitelji sladoleda. Ako volite sladoled, sigurno ćete pre ili kasnije čuti od nekoga da mi pravimo nešto drugo, i onda ste dobrodošli“, zaključio je Veroljub Šobić, po obrazovanju filolog, a po zanimanju sladoledžija.
Preuzeto sa: www.originalmagazin.com
Foto: Pexels
