Zanimljiv vid razmišljanja poznat kao tehnika „šest šešira“ predstavlja paralelno ili lateralno razmišljanje, koje zapravo podrazumeva kombinaciju analitičkog i kritičkog načina razmišljanja.
Osnivač metode je Edvard de Bono, psiholog i lekar, autor mnogih knjiga iz oblasti primenjene psihologije i predstavio ju je pod nazivom ,,Šest šešira za razmišljanje’’ (Six Thinking Hats) u svojoj istoimenoj knjizi, koja je ubrzo po pojavljivanju postala bestseler. Ova tehnika se koristi za istraživanje različitih perspektiva kako bi se došlo do rešenja neke složene situacije i pomaže pojedincu da svesno prihvati i primeni različite uglove posmatranja pojedine situacije, a koji mogu biti potpuno drugačiji od njegovog uobičajenog načina razmišljanja.
Kako prenosi samoobrazovanje.rs, šeširi su nazvani po bojama i predstavljaju različite perspektive razmišljanja koje pojedinac primenjuje kada na glavu stavi (bukvalno ili metaforički) taj šešir. Prema de Bonu, postoje sledeći šeširi:
- Plavi – upravljanje procesom odlučivanja
- Beli – činjenice
- Crveni – osećanja, instinktivne reakcije
- Crni – negativne reakcije
- Žuti – pozitivne reakcije
- Zeleni – kreativne ideje
Plavi šešir ima ulogu menadžera. Kad na glavi imate plavi šešir, pre svega određujete ciljeve koje treba postići, a zatim i način kako da se do rešenja dođe. Plavi šešir takođe određuje i vreme kao i trenutak smene i pozivanje drugih šešira.
Beli šešir na početku predočava činjenice koje su do sada poznate i kojima članovi grupe raspolažu. On takođe određuje i to koje je činjenice još potrebno pribaviti da bi se došlo do najboljeg rešenja. Ono što je, međutim, važno u ovoj fazi je da ne treba kritikovati, niti donositi bilo kakve zaključke u vezi sa iznetim informacijama.
Crveni šešir predstavlja emocije. Nošenje ovog šešira traje najkraće. Ne preporučuje se duže od 30-tak sekundi. Prilikom nošenja crvenog šešira od članova tima se očekuje da izraze svoje spontane reakcije, bez mnogo razmišljanja, ali isto tako i bez potrebe za objašnjavanjem. Reakcije mogu biti i pozitivne i negativne, a ono što je poželjno je čak i korišćenje neformalnog izražavanja.
Crni šešir naziva se još i ,,đavolji advokat”. On je kao strogi sudija koji procenjuje, presuđuje, upozorava i kritikuje. Dakle, u ovoj fazi treba razmisliti o svim nedostacima koji se mogu javiti. Dobar način razmišljanja prilikom nošenja ovog šešira mogao bi biti brainstorming.
Žuti šešir, nasuprot crnom, predstavlja optimizam. On nalazi pozitivne strane i načine prevazilaženja mnoštva prepreka koje se nalaze na putu do rešenja. Metaforički, žuti šešir predstavlja sunce. A sunce je uvek svetlo, moćno i srećno i svemu daje energiju. Sa žutim šeširom na glavi tražimo pozitivne efekte koji motivišu da se dođe do najboljeg rešenja. Kao i kod crnog šešira, i ovde je brainstorming veoma pogodan.
Zeleni šešir je simbol za kreativnost. U ovoj fazi, ocena i kritika nisu dozvoljeni. Ovo je najotvorenija faza u kojoj svaka ideja treba biti uzeta u obzir. Sa zelenim šeširom na glavi, mi zapravo osmišljavamo sve moguće (i, naizgled, nemoguće) načine i prilike gde bi neka ideja mogla da se iskoristi i primeni. Idealan izbor za ovu fazu razmišljanja takođe je brainstorming.
Prednosti korišćenja metode Šest šešira za razmišljanje
Prema Edvardu de Bonu, metoda Šest šešira ima mnogo prednosti od kojih su najvažnije sledeće:
- mogućnost svakog člana grupe da slobodno izrazi svoje mišljenje ne strepeći od kritike
- formiranje svesti o tome da se svaki član grupe ima na raspolaganju različite perspektive za posmatranje istog problema
- pogodan mehanizam za ,,menjanje brzina”
- postoje pravila za igre razmišljanja
- fokusirano razmišljanje
- put ka još kreativnijem razmišljanju
- bolja komunikacija
- bolje donošenje odluka
Kako ,,Šeširi” funkcionišu u praksi?
U kontekstu grupe najčešći vid razmišljanja je taj da svaki pojedinac razmišlja na način koji je njemu najsvojstveniji. Međutim, prilikom primene ove metode, čitava grupa u datom trenutku razmišlja na isti način.
Šeširi su nazvani po bojama i predstavljaju različite perspektive razmišljanja koje pojedinac primenjuje kada na glavu stavi (bukvalno ili metaforički) taj šešir.
Slična situacija dešava se i kada pojedinac koji se nalazi pred nekom ličnom dilemom ili problemom razmišlja samo na jedan način. Tako da je ova metoda vrlo pogodna i za korišćenje prilikom individualnog donošenja važnih odluka.
Redosled i učestalost upotreba različitih šešira, kao i trajanje razmišljanja sa određenim šeširom na glavi, može biti različit u zavisnosti od same prirode problema. Ova metoda, takođe, u početku zahteva malo vežbe. Možda će u početnoj fazi biti potrebno da se zaista obezbede pravi šeširi različitih boja za članove grupe, a kasnije je moguće da se samo ,,pozovu”. Ono što bi takođe trebalo da ima svaki član grupe je papir gde će moći da pribeleži sve ideje koje bi kasnije, sa drugim šeširom na glavi, mogao da iznese.
Jedan od mogućih načina korišćenja metode Šest šešira za razmišljanje je sledeći:
- Predstavljanje činjenica (Beli šešir)
- Iznošenje ideja kako bi se slučaj mogao rešavati (Zeleni šešir)
- Procena iznetih ideja – Lista prednosti (Žuti šešir),
- Lista nedostataka (Crni šešir)
- Instinktivno izražavanje emocija u vezi sa alternativama (Crveni šešir)
- Sumiranje rezultata i završetak te sesije (Plavi šešir)
Gde se sve mogu primeniti Šest šešira za razmišljanje?
U današnje vreme, i velike i male kompanije imaju timove stručnjaka koji zajedno donose važne odluke.
U pitanju bi moglo biti lansiranje potpuno novog proizvoda na tržištu, ili, na primer, novi dizajn za ambalažu, ili pak, slogan za reklamnu kampanju.
Za sve ovo, potrebna je saglasnost svih članova tima. Edvard de Bono održao je radionice i obuku u vezi sa ovom tehnikom razmišljanja u mnogim velikim korporacijama, kao što su IBM, Šel (Shell), Erikson (Ericsson), Ford.
Ova metoda može se uspešno primenjivati i u školi, naročito na časovima stranog jezika, gde bi korist bila višestruka. Izbor tema je beskrajan – ,,Zamislite da nema Interneta”, ,,Ne postoji novac”, ,,Roditelji putem video konferencijske veze mogu da gledaju svoju decu na časovima” itd.
Šest šešira takođe mogu biti idealan izbor čak i kad je pojedinac u pitanju. Ukoliko treba rešiti neki problem ili iznaći najbolje rešenje i doneti što bolju odluku, ovaj način razmišljanja može biti od velike pomoći jer sprečava konfuziju ideja i fukusira se na samo jednu tačku posmatranja problema.
,,Jednostavan proces fokusiranja na stvari koje se najčešće uzimaju zdravo za gotovo je veoma moćan izvor kreativnih ideja” – Edvard de Bono
Knjiga “Šest šešira za razmišljanje” prevedena je na srpski i možete je naći u izdavačkoj kući Finesa: finesa.edu.rs
Foto: Pexels
