Autor: Glam Up Market redakcija
Preobrazite krize u prilike
Psiholozi koriste pojam „rezilijentnost“ da bi opisali sposobnost da se iz stanja potištenosti i depresije ponovo vratimo u život i da živimo punim plućima, da postanemo otporni na uvrede i drskosti svog okruženja, i da temelj našeg delovanja bude samouverenost o koju se bez ikakvih posledica odbija većina kritika i koja nam dozvoljava da sasvim svesno dopuštamo samo ono što je korisno za nas.
Tragom najnovijih istraživanja iz oblasti neurobiologije, genetike i psihologije, Kristina Bernt, autorka knjige „Jači ste nego što mislite“, pokušava da pronađe odgovor na pitanje kako nastaje duševna otpornost. Ona daje i mnoštvo praktičnih saveta koji će nam pomoći da se bolje nosimo s velikim i malim životnim krizama.
Dobra vest je da rezilijentnost nije samo prirodni dar, već se može i naučiti kao jedna vrsta strategije, na čijem se usavršavanju može raditi.
Kako ističe klinikum-nuernberg.de, rezilijentnost se prenosi naslednim putem, a tokom detinjstva može jačati i slabiti. Ona ne pokazuje iste karakteristike niti je podjednako raspoređena kod svih. Dok se neki od nas dobro nose sa gubitkom posla ili razvodom, za neke, recimo, saobraćajna nezgoda predstavlja ozbiljnu traumu. Neki ljudi preživljavaju najteže krize bez većih problema, a neki ne podnose ni male doze stresa.
„Dobra vest je da rezilijentnost nije samo prirodni dar, već se može i naučiti kao jedna vrsta strategije, na čijem se usavršavanju može raditi“, kaže Berntova. To podrazumeva razvijanje zdravog odnosa sa stvarnošću, pozitivan stav prema promenama i određivanje nužnih granica.
Kako nas svakodnevni stres ne bi izbacio iz koloseka, bitno je razvijati i sposobnost uspostavljanja kontakata, u smislu ličnih i poslovnih veza, zdravo samopouzdanje i smisao za humor. Berntova detaljno izlaže plan od deset tačaka za uvežbavanje rezilijentnosti koji je usvojilo Američko društvo psihologa. Bitno je da se u društvenom okruženju, koje ne uključuje samo članove porodice već i prijatelje, razvije stav prema svetu koji životne krize ne tretira kao nerešive probleme. Berntova kao primer navodi slučaj porodice koja se, posle tragičnog gubitka deteta, svesno ogradila od svega negativnog, koncentrisala samo na pozitivne stvari i tako uspela da pronađe novu motivaciju za život.
Bitno je da se u društvenom okruženju, koje ne uključuje samo članove porodice već i prijatelje, razvije stav prema svetu koji životne krize ne tretira kao nerešive probleme.
Kristina Bernt je novinar naučne redakcije Ziddojče cajtunga. Specijalizovana je za teme iz oblasti medicine i naučnog istraživanja. Sprovela je opsežno istraživanje ovog fenomena i u knjizi navodi brojne naučne studije i pojedinačne primere. Berntova kritikuje korporativnu kulturu, za koju kaže da u prvi plan gura samo ono negativno. Negativnost truje svaku formu rezilijentnosti: „Dodatno ojačajte svoje jake strane i posvetite pažnju pozitivnim aspektima svakodnevnog iskustva”, poručuje autorka.
(Izdavač: Laguna)
Foto: Pexels
