Autor: Ana Jovanović, aromaterapeut i joga učitelj/instruktor, ana.in.sahaja
Dok sedim pored vode zagrljene suncem, vruć letnji dan je začinjen opojnim povetarcem i upravo tako miriše ulje bosiljka.
Iz slamene torbe vadim cvetnu vodicu od hidrolata i etarskih ulja. Ona je od smilja, matičnjaka, mandarine i bosiljaka. Prskam magičnu vodicu po licu i svuda po koži i bosiljak, dubokog i toplog mirisa, sa samo jednim dodirom rashlađujućeg na površini, dominira. On prolazi kroz sve moje pore do krvotoka i kroz moje nozdrve do svih hormona. Sa svakim novim udahom, ova čarolija me sve više ispunjava. Svaki izdah nosi iz mene sve što mi ne treba. I svaki novi dah produbljuje osećaj leta u meni, toplo spokojstvo i sunčanu sporost, umirujuće priče vetra u lišću i talasima na vodi.
Prskam magičnu vodicu po licu i svuda po koži i bosiljak, dubokog i toplog mirisa, sa samo jednim dodirom rashlađujućeg na površini, dominira.
Nosim to leto unutra dok ulazim u toplu, slatku rečnu vodu. I potonem skroz u nju da potpuno obujmi moje telo. Telo uživa u svakom dodiru vode i ona se podantno uvija pod njegovim pokretima. Izronim samo kada mi je ponovo potreban letnji dah i da pustim sunce u zenice i zaronim ponovo. Gubim granice tela i rastačem se u vodi i postajem sama voda u kojoj je i sunce i povetarac i miris bosiljka.
Mogla bih zauvek da ostanem u toj lakoći vode ali se zaželim toplote sunca i izlazim. Sunce odmah topi vodene kapi, a topao vetrić klizi po licu i ramenima.
Još jednom prskam moju čarobnu vodicu svuda po koži ponovo se sve meša sa mirisom bosiljka, a meni nikako nije dosta tog savršenog letnjeg koktela od svih senzacija.
Stavljam slušalice u uši i tihe letnje zvuke preseče savršeni glas Roisin Murphy. Ona peva moje misli – This is the simulation, this is the lonely delusion, this is my only delusion. Zvukovi dopiru duboko do svake moje ćelije i svaka vibrira radošću. Sve u meni igra dok telo nepomično leži na vrelom kamenju. Iznad mene pleše granje i lišće puno hlorofila, u istom ritmu, a vođeno vetrom. I sve je uokvireno potpuno plavim nebom. I sve boje, mirisi, sve senzacije se spajaju u osećaj apsolutne miline, apsolutne slasti. Jer sve vodi ljubav sa mnom. Dok me sve prožima i prolazi kroz mene, osećam da sam ja u svemu. Tu prestaje svaka iluzija, svaka obmana. Tu, u centru ljubavi.
I da li mogu da tražim išta više od ovoga? Kada je sve tu za mene, za ljubav. Samo ću voleti jer sve mi se prepušta tada, svaki momenat je moj i celo postojanje vodi ljubav sa mnom. I sve je tada čista lepota.
Foto: Pexels
