Autor: Sofija Borojević, mindfulness-flow.com
Psihološki Ugovor je nepisan ugovor između dva lica koji definiše formalno i neformalno ponašanje. U svakom odnosu koji imamo, bilo sa članovima porodice, sa prijateljima ili sa ljudima u našoj sredini, uvek postoji struktura koju nesvesno pravimo u početku. Dakle već u prvim momentima kada stupamo u odnos sa drugim ljudima, mi pravimo jednu vrstu koda po kom se ponašamo.
Dinamika nastajanja je obično tiha i nema jasnih pravila koja se izgovaraju, nego ugovor nastaje tako što se na mentalnom nivou dogodi promena. Mi ne izgovaramo kako se osećamo ili kako osoba treba da se ponaša, prosto se dešava da zaključujemo te standarde na osnovu svakodnevnog ponašanja. Ovakav ugovor zasniva se na premisi da svi mi imamo slobodnu volju, da je svako siguran u to da može da napravi odluku u potpunoj slobodi sve dok ne ugrožava drugog. Tada određujemo šta je to prihvatljivo a šta ne, i još bitnije – koje reakcije ćemo mi iskazati i koje reakcije ćemo prilagoditi kada dobijemo povratnu informaciju.
Pored ostalog on predstavlja:
- Obligacije koje imaju obe strane
- Šta svako od ljudi koji su uključeni u ovaj ugovor treba da uradi
- Koje su granice koje moraju da se poštuju da bi se ugovor ispratio
- Moguće je da dođe do promene u standardima koje smo postavili, ali samo ako se obe strane slažu sa tom promenom
- Nikada nije formalan ili napisan, uvek je mentalne vrste
U prvim koracima u odnosima mi stvaramo standard po kome je taj odnos dobar. Jedan od bazičnih primera je kada počnemo prijateljstvo. U prvim danima se upoznajemo sa osobom, pokušavamo da shvatimo kakva je ona, kakve načine ponašanja ima, koje reakcije su tipične za nju, kako razmišlja i koja joj je osnovna filozofija življenja. Mi tada takođe procenjujemo da li je to nešto što nama odgovara, da li nam to prija ili nam smeta, da li je u skadu sa našim uverenjima, itd. Takođe, tada procenjujemo da li će nam to služiti za rast i razvoj i da li je to dobro za nas.
Posle određenog vremena mi stvaramo iskustva u kojima dobijamo još jasniju sliku šta od te osobe možemo da dobijemo i koliko možemo da se oslonimo na nju, kao i koliko ona može da se osloni na nas. Tada, na osnovu iskustva, razumemo koja su to pravila koja nisu izgovorena. Postaje jasnije i kako izgleda ako se neko pravilo prekrši. Na primer, mi smatramo da je ta osoba trebalo da uradi nešto za nas ili mi za nju, ali se to nije desilo u datoj situaciji. Tada dolazi do ljutnje ili na neizgovorenom nivou promene našeg Psihološkog Ugovora.
Sve promene koje se dešavaju u sredini u kojoj provodimo najviše vremena prenose se na taj ugovor. Taj ugovor je nepisan i baš zbog toga često dolazi do nesporazuma, jer ni mi, ni ljudi sa kojima ga pravimo nikada jasno ne iskazujemo šta on sadrži. To može da izazove i problem, jer se lako sklizne u nerazumevanje.
Tada je jedino rešenje da sednemo i popričamo o tome šta je nama bitno i koja su to naša očekivanja, i kako ta očekivanja vidi osoba sa kojom delimo to iskustvo. Da li je nama udobno u tom odnosu, da li je toj osobi udobno u tom odnosu. To je jedna od glavnih stavki koje treba da razumemo. Takođe je bitno da u ovoj fazi restartujemo pravila koja su nastala tokom pravljenja mentalnog dogovora. Mi imamo pravo da izađemo iz tog odnosa kada nam ne prija, kao što i ta osoba ima pravo da napravi istu odstupnicu.
Zato je bitno da osvestimo to sa kim imamo najbliže Ugovore
- Koji su to pet ljudi sa kojima provodiš vreme?
- Kako se osećaš dok si sa njima?
- Kakva vam je dinamika?
- Šta radiš kada počneš da se osećaš iznevereno?
- Koliko traje ugovor koji ste sklopili?
- Da li je vreme da ga promeniš?
Uvek je dobar momenat da ispraviš sve što ti smeta.
Imaš to pravo i slobodu uvek!
Igraj se, budi fleksibilan, ali uvek znaj koja je to granica koju ne prelaziš. Jer kad poštuješ nju, poštuješ i sebe – i jedino tada možeš da se razvijaš.
Foto: Shutterstock
