Autor: Snežana Radusonović
Od moje prve Igre naovamo suštinski sam shvatila koncept manifestacije, ko-kreacije. Kroz Igru sam iskustveno proverila ideju da možemo da ko-kreiramo sve što nam treba, sve za čime nam srce žudi, sve čemu istinski težimo, u saradnji sa životom, svetom, prirodom, drugim ljudima, našim saputnicima u procesu ko-kreacije.
Ko-kreirati znači kreirati sa... Ko-kreacija je susret moje jasne namere, mog jasno definisanog cilja i svekolikih resursa života oko mene, života koji će mi, pre ili kasnije, na očekivan ili potpuno neočekivan način izaći u susret ostvarenjem, materijalizacijom, manifestacijom postavljene namere. Igra me naučila da nema nemogućih, neostvarivih namera... To sam otkrila i zauvek usvojila kroz ostvarenje mojih namera i svedočenje procesa drugih ljudi kojima se takođe dalo da ostvare "neostvarivo". Neostvarivo je unutrašnja kategorija, i kada se u nama, u našem biću razreši ta "neostvarivost" materijalizacija namere je neminovna. Sve se dešava najpre unutra, pa se realizuje u spoljnjem svetu. Igra Transformacije je u tom kontekstu svojevrsna pretpremijera drame koja će se potom odigrati i u našem životu. Drame čiji smo ko-scenarista, glavni glumac, i u najmanju ruku, pomoćnik režije.
Reakcije, iskustva, komentari klijenata
Već i samo postavljanje namere ima svoju posebnu moć. Definisanjem svog cilja obraćamo se životu, tražimo podršku za ostvarenje onoga što nam je važno, a istovremeno kao da se zavetujemo da ćemo i sami dati doprinos i uraditi sve što je u našoj moći da dostignemo željeni cilj. Pošto često igrači dobiju instrukcije za pripremu za Igru Transformacije čak i mesec dana unapred, naročito kada se radi o Igrama van Crne Gore, jednom se desilo da se Igrač javi uoči samog početka radionice sa neobičnim novostima. Naime, četiri sedmice otkako je zapisao u notes svoju nameru za Igru, namera se ostvarila. Zbunjen i radostan otkazao je učešće na radionici, a meni je njegova priča ostala kao dragocen dar, kao vredno podsećanje na moć naše jasnoće, usmerenosti, fokusiranosti na cilj.
Prve Igre koje sam vodila ostale su mi u živom sećanju zbog čudesnih susreta i neobičnih koincidencija. Desilo se da se u jednoj Igri sastanu dve osobe iz dve različite zemlje koje su došle sa veoma sličnim namerama i čije su životne okolnosti vezane za posao i porodicu bile gotovo istovetne. I same zapanjene ovim preklapanjima prokomentarisale su kako se osećaju kao da su sestre po iskustvu. Samo pet minuta nakon toga moja je ruka, u procedurama definisanim pravilima Igre, izvukla grupnog anđela Igre koji natkriljuje ceo proces i sve učesnike u njemu. Ruka mi je zadrhtala kada sam videla da sam izvukla anđela Sestrinstva i bratstva.
Na jednoj neobičnoj radionici učesnica je dobila izuzetno jak napad migrene koji je bio toliko neugodan da je prekinula igranje i otišla direktno u Urgentni centar. Glavobolja se javila kada je kocka dovela na polje Čuda, polje na kome Igrač, dobija izdašnu, milostivu, moćnu pomoć "iz viših sfera". Ako na njegovoj stazi ima plavih suzica koje označavaju bol, bol čudesno i lako nestaje. Sve prepreke se uklanjaju, sva vrata se otvaraju, a na njegovu stazu se u izobilju izlivaju izdašne ponude i mogućnosti. Igrač dobija priliku da na razne načine kreira čudo oko svoje namere i njime dotakne i svoje saigrače. Da se migrena pojavila na polju Depresije, gde Igrač dobija četiri bola, privremeno gubi osvojenu svesnost, biva zaustavljen i blokiran, ne bih se čudila. No, migrena se u neizdrživom obliku pojavila čim je učesnica stigla na polje lakoće, darežljivosti života, i ničim zasluženog izobilja, na polje Čuda. Nedelju dana kasnije Igračica se javila duboko potresena uvidom koji se skrivao iza napada migrene. Kada je kriza prošla, setila se trenutaka iz svoga života kada joj se zaista smeškalo čudo u vidu iznenadnih preokreta i lakih razrešenja. Svaki put kada joj se život milostivo nasmešio, ona je odbila taj dar. U njoj je duboko bilo usađeno uverenje da se velike stvari postižu isključivo velikim naporom i trudom bez ikakve pomoći iz "viših sfera". Kada je u Igri Čudo zapljusnulo izobiljem svojih ponuda, "pobegla" je u migrenu. Godinu dana kasnije iz jednog slučajnog susreta saznala sam da se polako uči lakoći i otvara se za "ničim zaslužene" darove života. Igra joj je na nesvakidašnji način donela lekciju koja se nije mogla zaboraviti.
Svaka osoba koja je ikada igrala Igru ostavila je u mojoj duši poseban trag. Jer, Igra Transformacije je upravo to, dubok i intenzivan susret na nivou duše. To je naročito vidljivo kod petodnevnih formata, gde učesnici provedu pet dana igrajući, družeći se, kuvajući, blagosiljajući hranu, prolazeći kroz bol i nemire, ali i radosti i ushite. To je vrlo zgusnut, kondenzovan, intenzivan proces u kome se brzinom svetlosti ulazi u bliskost za kakvu su u našim uobičajenim socijalnim okolnostima potrebni meseci, pa i godine. Nakon pet dana, a ponekad i nakon pet sati ovakvog "igranja" ostvaruje se duboka povezanost među svima nama koja ponekad kasnije preraste u druženje i prijateljstvo.
Foto: Unsplash
