„Ljubav i radost su osećanja koja pripadaju srcu“, piše Aleksander Loven u svojoj knjizi „Zadovoljstvo: kreativni pristup životu“. Vezu između ova dva osećanja izrazio je Betoven u svojoj Devetoj simfoniji.
Betoven je želeo da svaki slušalac doživi osećanje radosti u prirodi i bratimljenju ljudi i da bi to postigao, morao je svojom muzikom da posegne u srce svake osobe u publici. Morao je svakog slušaoca da natera da oseti ritmičke otkucaje sopstvenog srca dok kuca u istom ritmu sa ostalima, ističe Aleksander Loven. Betoven je to uspeo u prva tri stava simfonije. „Prvi stav“, piše Aleksander, „kako ja to osećam, izražava zov pojedinca za ljubav i odgovor svemira „Raduj se!“ Tako je moćan da mi je jedan prijatelj rekao: „Otvara mi grudi izlažući mi srce!“ Drugi stav je s vremena na vreme naglašen s dva glasna udara timpana. Ti zvuci su tako slični otkucajima srca koje u nekim delovima udara tiho i nežno, a u drugima uzbuđeno i sa iščekivanjem. Sva srca su složena; i kako svaki instrument počinje svirati svoj deo, osećamo da nijedno srce nije ostalo usamljeno. Lirski treći stav po mom mišljenju izražava emocionalni kvalitet srca. Srce je organ ljubavi. Ljubav stanuje u srcu. Jednom kada se srce otvori i njegova ljubav pokaže svetu, publika može deliti doživljaj radosti, što je tema završnog stava. Vokalno izvođenje transformiše simfoniju iz objektivne prezentacije u subjektivni izraz, i doživljaj prenosi sa dramaturškog na lični nivo. U ovoj simfoniji nam je Betoven svojim genijem otvorio srca za radost i time uneo radost u naša srca“, kaže Aleksander Loven.
Pobuđeno srce je lagano, skače od radosti i onda i zaljubljena osoba skače od radosti nizu licu, pleše, ne može da sakrije u sebi uzbuđenje srca. Ritam srca je ritam ljubavi. Zaljubite se u svoj život, sada.
Foto: Unsplash
