Autor: Sofija Borojević
Postoje lake vežbe koje svako od nas svakodnevno može da praktikuje. Jedna od njih je fokusiranje na ono što se dešava sada. Meditacija nije lak zadatak. Potrebno je dosta truda, energije i posvećenosti. Mnogo je lakše upustiti se u svakodnevne obaveze, rutinu, gledanje omiljene serije… Zašto bismo, uopšte, posvetili vreme tome, zašto bismo se uplitali u takva razmišljanja?
Evo zašto: mindfulness je važan zato što će vas učiniti srećnim, prisutnim i pribranim i, takođe, može vam omogućiti da imate visoke performanse u svojoj karijeri i u svakom aspektu svog života. Mindfulness može da vas odvede do veoma dubokih uvida. Svi mi imamo dane kada se pitamo: „Kako da se oslobodim stega, misli koje mi ne donose dobro?“ Takva razmišljanja prouzrokuju patnju i mi stalno tražimo rešenje za ovo stanje. Često ostanemo zaglavljeni u tom krugu, kovitlacu misli, i nemamo sveže uvide, koji bi mogli da služe kao potencijalno novo rešenje.
Svi znamo koliko smo sposobni da sa lakoćom potisnemo svoje misli i da skrenemo svoju pažnju sa stvari koje nam, u datom trenutku, suštinski nisu bitne i fokusiramo se na druge stvari, koje biramo zato što nam je lakše da se njima bavimo.
Tako, na primer, lakše ignorišemo problem koji je zaista urgentan, jer mislimo da nemamo dovoljno snage (resursa) da se njime bavimo u tom trenutku. I zato, iako spolja deluje kao da je sve savršeno u redu i da držimo sve pod kontrolom, to u stvari nije tako. duboko u sebi znamo da smo u haosu, ali takođe znamo i da postoji rešenje, efektnije gledanje na svet, prihvatanje sveta na dublji način.
Biti različit znači imati hrabrosti da se razlikujemo od drugih i da možemo suprotstaviti svoje mišljenje masi, a za to su nam potrebni resursi.
Ponekad nam se desi da nam zaista krene od ruke i pomislimo: „Sjajno, na dobrom sam putu, konačno sam uspeo!“ Možda se zaljubimo, dobijemo unapređenje, stvari krenu nabolje, ali, nedugo zatim, opet se stari stavovi prišunjaju i počnu u nama da bude iste sumnje, strahove, probleme…
Sa druge strane, svakodnevica počne da liči na vožnju u luna parku, gde se dole i gore jako lako smenjuju, ali mi imamo osećaj kao da veći deo svog vremena provodimo na donjem delu vožnje, da su gornji i pozitivni delovi vožnje prekratki i da retko dođu. Šta nije u redu? Da li smo mi neki čudaci?
Ne, nismo, mi smo samo ljudska bića. Iako nam deluje da smo jedini koji pate od ovoga, stvar je potpuno drugačija. Svi ljudi na svetu, pa i oni najuspešniji, imaju ovakve misli. One su, prosto, deo naše prirode. Tako ostajemo zaglavljeni u mentalnom prostoru „šta ako“, ili „možda sam mogla ovo bolje da uradim“, „možda je ovo moglo da bude efikasnije“.
Stvar je u tome da ljudi ne vole da govore o svojim slabostima, jer ih, iz njihove percepcije, to čini slabićima. Takvo ponašanje je deo naše kulture. Mnogo je prihvatljivije i poželjnije da se ponašamo kao da smo jaki i nepobedivi i da nas ništa ne može poremetiti. Svakodnevni život je lakši ako se ne suprotstavljamo okolini, ako živimo onako kako se od nas očekuje. Biti neko ko pati je mnogo prihvatljivije nego biti pobednik, jer to znači da niste deo mase, različiti ste. Biti različit znači imati hrabrosti da se razlikujemo od drugih i da možemo suprotstaviti svoje mišljenje masi, a za to su nam potrebni resursi.
Planiranje nedelje
Mindfulness propagira neosuđivanje i življenje života spontano, bez ikakvih uticaja, ali je bitno da znamo kuda idemo, koji je naš cilj za taj dan. Tako je i sa decom. Bitno je da ih podučimo da i oni imaju ono čemu streme. Možda je najlakše naučiti ih tome kroz svakodnevne namere. Koja je naša namera kada šaljemo decu u školu? Preciznije, s kojim mislima ih šaljemo na početku dana? Šta je ono što im kažemo? Kada to osvestimo, lako ćemo ih prilagoditi svojim potrebama. Pored podrške deci da pravilno odrede svoje namere, bitno je da im pokažemo i svoj plan za nedelju, za mesec. Naravno, prvi korak je da ga sačinimo. U njega unosimo sve što treba da se obavi te nedelje, od sitnih kućnih poslova, do velikih zadataka.
Saveti savremene sredine preporučuju da se fokusiramo samo na kontrolu, umesto da se fokusiramo na ponašanje kakvo želimo da naše dete ima.
Naravno, mindfulness propagira da su to zadaci koji treba da se obave, ali ne nužno i redosledom koji smo mi odredili. Lako je: napišimo spisak, okvirno zacrtajmo ciljeve i pustimo da nas nedelja nosi i da se zadaci završavaju jedan po jedan. Da bi deca stekla uvid u naše zadatke, ali i naučila bitne veštine pomoću kojih će kasnije voditi svoje domaćinstvo, potrebno je da im damo uvid u listu. Treba da im objasnimo da je svaki zadatak bitan, jer je povezan sa našom dobrobiti života u domu koji delimo. Takođe, uključićemo ih u zadatke, u skladu sa njihovim mogućnostima.
Disciplina
Disciplina počinje sa odraslima. Saveti savremene sredine preporučuju da se fokusiramo samo na kontrolu, umesto da se fokusiramo na ponašanje kakvo želimo da naše dete ima. Dakle, roditelji reaguju automatski, bez svesti kakav to efekat ima na decu. Kada roditelj redovno praktikuje mindfulness, postaje svestan svih karakteristika deteta i svih njegovih reakcija. Znači, dobija uvid u to na koje tačno okidače reaguje sa nervozom. Svesnost o tome je dragocena. Ona nam daje opciju da, umesto da ishitreno reagujemo, odaberemo da detetu pristupimo sa razumevanjem i prekinemo začarani krug.
Mini-mindfulness
Korak 1: Zaustavite autopilot i obratite pažnju na ono što sada radite, o čemu mislite, šta osećate. Pauzirajte i zauzmite udoban položaj. Primetite misli koje vam dolaze i obratite pažnju na osećanja koja one bude, ali ih pustite da prođu. Prihvatite ono što ste sad i u kakvom ste stanju.
Korak 2: Obratite pažnju na šest udisaja, ili na disanje tokom jednog minuta. Fokus treba da bude isključivo na disanju. Obratite pažnju na to kako vaše telo reaguje na disanje, kako se vaša pluća i grudi šire i skupljaju sa svakim udahom. Nađite obrazac po kom vaše telo reaguje na disanje.
Korak 3: Dozvolite pažnji da se proširi izvan vašeg tela. Obratite pažnju na ono što sada iskušavate, da li vas nešto steže, golica, izaziva nelagodu, težinu u ramenima. Neka vam je bitno vaše telo u celini.
Foto: Unsplash
