Autor: Snežana Radusinović
Igra Transformacije je terapeutsko i duhovno sredstvo u formi društvene igre koja se igra na tabli na kojoj se nalaze četiri Životne staze, putanje po kojima se kreću učesnici Igre vođeni kockom.
Igranjem ove zabavne, zavodljive, uzbudljive i veoma duboke igre u beskraju različitih scenarija koje njena pravila omogućavaju, učesnicima se otvara prostor da se suoče sa sobom, sa svojim strahovima, brigama, nemirima, ali i da otkriju svoju vitalnost, svoje snage, svoje kvalitete, često se vraćajući na bolne situacije iz prošlosti koje valja zaceliti, zatvoriti, integrisati kako bi naučili da se nose sa nekim sličnim situacijama u sadašnjosti.
Pored toga što je Igra pogodan terapeutski poligon na kome se mogu razrešiti neke stare blokade, ona je i moćno sredstvo manifestacije, ko-kreacije, ostvarenja namera ili ciljeva koje učesnici radionice iz nekog razloga nisu mogli ili nisu umeli da ostvare. Namera je polazište svake Igre, to je fokus tačka na koju se svaki učesnik vraća tokom celog trajanja Igre koja se inače može igrati 5 sati, jedan dan, dva dana, a posebno vredan i intenzivan je format od 5 dana. Namera se obično definiše kao rečenica kojom učesnik izražava ono što trenutno nema, a što namerava da ostvari, realizuje, prizove u svoj život u bližoj ili daljoj budućnosti. Tema namere može da se odnosi na nešto na materijalnom, fizičkom nivou (Namera mi je da postanem majka. Nameravam da značajno povećam svoje mesečne prihode. Nameravam da ostavim pušenje), na emotivnom nivou ( Nameravam da se emotivno otvorim i prizovem partnersku ljubav u svoj život. Nameravam da se oslobodim straha od promena, od svega novog i nepoznatog. Nameravam da pustim svakodnevne brige i da se više radujem.), na mentalnom nivou ( Imam nameru da se oslobodim od negativnih misli i blokirajućih uverenja. Nameravam da manje kritikujem i analiziram, a više uživam. Namera mi je da povećam mentalnu budnost i koncentraciju), na duhovnom nivou (Nameravam da otkrijem svoju životnu svrhu. Imam nameru da oprostim svima koji su me povredili i povežem se sa njima univerzalnom ljubavlju. Nameravam da se otvorim za milost, lakoću i čudesnu pomoć iz "viših sfera").
Kada stave svoju nameru na sto, odnosno na tablu Igre Transformacije, učesnici počinju zaista uzbudljivo putovanje. Na samom početku Igre oni pune svoje Koverte Nesvesnog kartama Anđela, Uvida i Blokada sa onoliko karata koliko pokaže broj na bačenoj kocki. Karte se uzimaju nasumice i ulaze u Kovertu Nesvesnog iz koje tokom Igre izlaze u zavisnosti od toga na koja polja kocka povede Igrače. Anđeli u Igri označavaju kvalitete (Strpljenje, Poverenje, Mudrost, Podrška, Prepuštanje) koji su učesnicima iz nekog razloga potrebni za ostvarenje namere koja je na stolu i sa njima se Igrači uvek sreću kroz vođenu meditaciju. U njoj se, pokazale su to mnoge dosad odigrane igre, u vidu asocijacije, slike, simbola, emocije, čak i telesne senzacije jave dragocene informacije o tome što je potrebno i podsticajno za ostvarenje odabranog cilja.
Karte Blokada svojim tekstom definišu prepreke, ograničenja, bolne obrasce koji učesnike sprečavaju da napreduju ka ostvarenju svojih namera. Na primer -"Vidiš najgore u ljudima, očekuješ najgore događaje, nije ni čudo što živiš u neprijateljski nastrojenom svetu". Ovaj tekst igrač vođen pitanjima voditelja radionice, facilitatora Igre Transformacije, ilustruje nekim primerom iz svog života, prepoznaje kako mu je ta situacija bila bolna, a zatim na razne načine dobija priliku da pročisti i pusti taj bol, da nauči ono što mu je neophodno i da oplemenjen tim znanjem, ne ponavljajući stare greške krene dalje.
Karte Uvida svojim tekstom definišu kvalitete koje Igrač već ima ili tek treba da razvija kako bi ostvario svoje namere. Na primer - " Opraštaš sebi. Opraštaš drugima. Opraštaš sva prošla iskustva. Ti si slobodan/na." Usmeravan pitanjima facilitatora igrač otkriva kako opraštanje sebi i drugima može bili blagotvorno za ostvarenje odabrane namere. Nakon što je Koverta Nesvesnog ispunjena kartama igrači ulaze u proces rađanja, a kada se rode figurica koja ih simbolično predstavlja počinje da se kreće po putanjama koje se nazivaju Životne Staze i sastavljene su od različitih polja. To su polja Blagoslova, Anđela, Uvida, Blokada, Depresije, Slobodne Volje, Intuitivnog bljeska, Čuda, Službe, Transformacije, Uvažavanja. Na ovim poljima Igrače čekaju razna iznenađenja, iskušenja, nagrade, izazovi, lekcije, na njima isplivavaju karte iz Koverte Nesvesnog, a kroz taj proces ih vodi facilitator koji je prošao obuku za vođenje ovih radionica. Veoma brzo, već u prvih par sati , igrači uviđaju da Igra i ono što se dešava na tabli do neverovatne preciznosti odražava njihov život, njihove nemire i dileme, životne situacije i zaplete, nagoveštavajući rasplete, usmeravajući ih ka rešenjima i prevazilaženju prepreka na putu. Igra podstiče preduzimljivost i akciju. Pored toga što učesnicima ukazuje u čemu greše na tabli kao i u životu, ona posebnim mehanizmima poziva na delanje, na akciju, na primenu naučenog u svakodnevnim situacijama.
Petodnevne Igre dešavaju se na moru ili planini i njihova posebna snaga je u tome što su učesnici svih pet dana odvojeni od svoje svakodnevice, od spoljnjeg sveta, i potpuno su prepušteni sebi i svojoj uzbudljivoj avanturi samootkrivanja i samospoznaje.
Zašto je baš Igra Transformacije bila moj izbor?
Igra Transformacije privukla me tokom moje prve sedmice provedene u Findhorn fondaciji u junu 2007. Na početku "Iskustvene nedelje" (Experience week), osnovnog programa Findhorn fondacije kojim većina učesnika počinje svoj boravak u ovom holističkom centru dopale su mi se karte Anđela koje se izvlače na početku većine radionica u Findhornu kako bi polaznici osvestili koji im je kvalitet potreban tokom narednih sedam dana. Moja ruka izvukla je anđela Sinteze, kvalitet koji je obeležio ne samo tu prvu sedmicu, već moj celokupni sedmonedeljni boravak u Findhornu. Bilo je očigledno da sam na nekoj prekretnici i da se sve što sam prethodnih godina naučila na individualnoj, pa na grupnoj - Geštalt terapiji, stapa i sintetizuje u nove kvalitete, uvide i saznanja upravo tu u tom magičnom mestu na severoistoku Škotske. Parčići mog bogatog iskustva upravo su se tu sintetizovali u nešto potpuno novo i ja sam znala da moj život više neće biti isti, da me zaneo jedan radikalni zaokret, da je preda mnom veliki preokret... I bilo je tako. U Findhornu sam nakon sedam sedmica shvatila da se moja životna uloga menja i da je vreme da sve ono što sam dobila od svojih učitelja, terapeuta, iscelitelja sada dam drugima. U meni je neočekivanom brzinom narastala svesnost da sve što sam dobila mogu i da dam. Tada još nisam znala da će to biti baš kroz Igru Transformacije. No, ubrzo je postalo jasno da Igra nudi jedan od odličnih načina da podelim svoja iskustva sa drugima, naročito da podelim nešto što mi se čini možda najvrednijom od svih usvojenih lekcija. Shvatila sam da imamo najveći kapacitet da pomognemo drugima kada smo sa njima u odnosu simultane povezanosti i nevezanosti.
Povezanost je nužna da bi doprli do drugog bića. Moramo osećati bliskost, ljubav, podršku, saosećanje, budnost za ono što ta osoba suštinski jeste. No, ako istovremeno imamo i nevezanost, distancu, udaljenost i svest da smo mi dva odvojena bića, i bliska i udaljena, i povezana i autonomna, onda su ispunjeni svi uslovi da takav odnos bude blagodatan i lekovit. Ovo dobro znaju svi koji su uzalud pokušavali da pomognu detetu ili partneru u nevolji, preplavljeni svojim strahom za voljeno biće, blokirani prevelikom željom da pruže podršku. Samo u stanju simultane bliskosti i daljine, povezanosti i neuplitanja, ljubavi i distance, možemo suštinski pomoći jedni drugima. Upravo to se, pored poznavanja izuzetno kompleksnih pravila Igre Transformacije, traži i očekuje od dobrog facilitatora.
Reč facilitator još nije odomaćena u našem jeziku, a odnosi se na osobu koja olakšava (latinski pridev facilis - lagan, lak) da se neki proces desi. Facilitacija je umeće suptilnog posredovanja i često se primenjuje u sporovima, konfliktima, nesporazumima gde je neophodno nečije nepristrasno vođstvo kao put do najboljeg rešenja. U Igri Transformacije, facilitacija je fina kombinacija vođenja, usmeravanja učesnika radionice, Igrača, ali istovremeno i neuplitanja u njihov proces samospozaje, samootkrivanja.
Kao facilitatorka Igre Transformacije plesala sam i pevala, smejala sam se i plakala, bila ganuta i tronuta do same srži, do svojih dubina, bila uzdignuta do mističnih visina, bila glasno ushićena i nemo skrušena, ali sam uvek zadržavala jedan paralelni kanal neupletenosti i svesnosti da sve što se pred mojim očima dešava nije moje. Iz ovog simultanog toka blizine i udaljenosti nastale su mnoge nezaboravne Igre Transformacije.
Od Igri sa prijateljima i porodicom do rada sa klijentima
Prve Igre Transformacije odigrala sam sa prijateljima, jer deo obuke za ulogu facilitatora je igranje po uputstvima iz priručnika sa prijateljima i porodicom pre samog treninga. Što se prijatelja tiče bila je to ljubav na prvi pogled! Već tada sam osetila da su zabava, razigranost, zaigranost, neizvesnost, uzbuđenje kojima obiluje Igra Transformacije nešto što magnetski privlači ljude. To se dalo osetiti i po subjektivnom doživljaju vremena Igre. Kada pozovete prijatelje na "eksperimentalno druženje" koje traje 10 sati, prva reakcija je da je to previše vremena da se bilo što radi. Nakon prvih 10 sati Igre učesnici su bili zapanjeni brzinom kojom je proletelo vreme i tražili su da Igru nastavimo i sledećeg dana. Porodica je bila malo rezervisana, bilo im je čudno kako može biti od dublje pomoći nešto što im je, moram naglasiti, samo na prvi pogled ličilo na "Čoveče ne ljuti se" i "Monopol", i dešava se na šarenoj tabli, sa mnogo nekakvih žetončića crvene, narandžaste, žute i ljubičaste boje, sa četiri špila karata i nekakvim čudnim novčićem u centru table. (U pitanju je novčić Intuitivnog bljeska kojim Igrač kada stupi na polje Intuitivnog bljeska proverava tačnost svoje intuicije u sasvim konkretnoj situaciji. Igrač intuira akciju, pa zatim baca novčić. Ako novčić nakon pada bude bio na strani munje, intuicija je bila tačna i akcija će se desiti, ako padne na stranu gde je nacrtana suza, intuicija nije bila tačna, od akcije nema ništa, a Igrač dobija jednu plavu suzu, jedan bol koji ga dalje u Igri opominje da se vrati na ovu situaciju, da je poveže sa svojim iskustvima i da vidi što može iz nje da nauči). No i članovi porodice su ubrzo shvatili da svaki komad ovog šarenog materijala ima svoju ulogu, simboliku i smisao i da Igra tako kanališe za Igrače poruke koje su neophodne za njihov lični rast i ostvarenje ciljeva koji su im na srcu.
