Autor: Katarina Pavićević, psiholog, NLP trener i ICI coach
Šta god da radimo, kojom god aktivnošću da se bavimo, bez obzira na to da li pravimo krofne, vaspitavamo decu, rešavamo nerešeni matematički problem ili projektujemo svemirski brod, radimo to po određenom obrascu i određenom redosledu.
Taj redosled koraka koje obavljamo čini strukturu te aktivnosti. Bez obzira na to da li smo uspešni ili nismo uspešni, iza naših postignuća stoji određena struktura. Kada smo u nečemu uspešni to je zbog toga što nas struktura, redosled aktivnosti i postupaka koje sprovodimo vodi do uspeha. Ako smo neuspešni, to je zato što sledimo „lošu“ strukturu, „loše“ obrasce – u stvari, struktura nije loša, obrazac deluje, on radi svoj posao, vodi nas ka cilju, samo što nismo odabrali pravi obrazac koji će nas odvesti do cilja koji želimo. Kao da rešavate zadatak iz matematike, pa ste napisali pogrešnu formulu i nikako ne možete da dobijete tačan rezultat. Možete računati stotinu puta, rezultat će uvek biti isti. Morate promeniti formulu da biste dobili tačan rezultat.
Uočavanje strukture koja vodi do uspeha od ogromnog je značaja jer daje mogućnost da svoje iskustvo prenesemo drugima i omogućimo im da budu uspešniji, ali i da mi preuzmemo strukturu osobe koja je uspešna u nečemu što je nama važno.
Ta formula predstavlja strukturu po kojoj radimo to što radimo – sled koraka, postupak, obrazac. Kada smo u nečemu uspešni, često nismo svesni obrasca po kome postupamo, prosto radimo to automatski. Ako nam neko traži da mu objasnimo kako to tako dobro radimo, dobro se zamislimo pre nego što odgovorimo. Onaj ko nas posmatra može da uoči detalje i pojedinosti u našim postupcima, dok nama koji to već radimo po automatizmu uočavanje detalja ide teže. Uočavanje strukture koja vodi do uspeha od ogromnog je značaja jer daje mogućnost da svoje iskustvo prenesemo drugima i omogućimo im da budu uspešniji, ali i da mi preuzmemo strukturu osobe koja je uspešna u nečemu što je nama važno, a što nam ne ide baš od ruke. Treba da uočimo način na koji ta osoba obavlja tu aktivnost i da ga preuzmemo.
Ovaj princip da iskustvo (i uspešno i neuspešno) ima strukturu je bazični princip NLP-a. On je u stvari i omogućio nastanak samog NLP-a. Treba prepoznati strukturu koja stoji iza iskustva (uspeha), a zatim naći način da se ona prenese drugim ljudima kako bi i oni postali uspešniji. Ovo prepoznavanje strukture uspeha i njeno prenošenje drugima naziva se modelovanje.
Kada smo u nečemu uspešni, često nismo svesni obrasca po kome postupamo, prosto radimo to automatski. Ako nam neko traži da mu objasnimo kako to tako dobro radimo, dobro se zamislimo pre nego što odgovorimo.
Usvajanje ovog principa nam omogućava da se poboljšamo u velikom broju aktivnosti. Oslobađa nas uverenja da je neuspeh uvek posledica naše nesposobnosti, netalentovanosti, malera. Lišava nas ogromnog broja izgovora zašto nešto ne možemo, ne umemo, nismo u stanju da uradimo. On naglašava našu odgovornost za ono što nam se dešava – ako nam je dovoljno stalo, potrudićemo se, promeniti obrazac i dobiti željeni rezultat.
Ovaj princip treba da shvatite realistično. Poboljšanje je moguće u velikom broju oblasti našeg funkcionisanja i, nekada, zaista može doći do ogromnog poboljšanja, ali nemojte postavljati nerealna očekivanja. Ne postoji obrazac, formula, struktura koja će meni omogućiti da postanem operska pevačica, ja sam antitalenat za muziku i krajnje nezainteresovana za tu oblast. Ono što bih mogla da postignem je da malo lepše zvučim ako pevam dok se tuširam, ali da ću pevati u operi – to ne. Ali, ovaj princip može da mi pomogne da znatno unapredim svoj rad sa strankama, držanje radionica, pisanje bloga. Pratiću šta rade uspešniji od mene i preuzimati ono što mi je potrebno, drugačije rečeno „krašću zanat“ od njih.
Važno je da svako odredi u čemu bi želeo da bude bolji, koja je to oblast, koja aktivnost. Nađite nekoga ko je u toj aktivnosti uspešniji od vas, a onda malo po malo „kradite zanat“ od njega dok ga ne stignete, a možda i prestignete.
Foto: Unsplash
