Autor: Aleksandra Kožul, direktorka korporativnih komunikacija, Novaston
Ovih dana se susrećemo sa pojmovima kao što su strah, odgovornost, korona, solidarnost, panika, bolest, distanca, komunikacija, priroda, virus, kazna, opomena, šansa, problem, bes, ljutnja, ljubav, nedostajanje. Svi smo podjednako pogođeni, zbunjeni, u strahu „šta će biti“, „kakav dan posle sutra nas čeka“. Plašimo se gubitka posla, smanjenja plata, gubitka krova nad glavom. Istraživanja nas podstiču da opstanemo u tom strahu, mediji prenose da su milioni u svetu već na ulicama, da se tek očekuje redukcija zarada i otpuštanja kod nas, da će mnoge firme biti pogođene.
U moru crnila i neizvesnosti, mnogi su otkrili da je svaki problem ujedno i šansa. Da svaka negativna promena ima svoju bolju stranu. Oni kojima je borba u krvi, a ne predaja, počeli su da otkrivaju nove veštine, da svoju snagu, energiju i znanje usmeravaju u to kako pobediti „koronu“. Zato u ovom tekstu razgovaramo sa majstorima svoga posla, kako bismo vam zajedno otkrili da uvek postoji opcija, da uvek možemo nešto da naučimo.
Chef Dejan Jovanović - Dhanur, kuvar: Proučavanjem istorije i duhovne literature, kao i samostalnim iskustvom stečenim kroz život, u prilici smo da svedočimo činjenici da je ljudska sloboda ograničena uslovima koje okruženje i okolnosti nameću. Pa ipak čoveku je data moć da zauzme stav prema svim nepovoljnim dešavanjima, kreirajući navike, ponašanja i stavove koje su za njegovu vlastitu dobrobit neprikosnoveni. Trenutna situacija u svetu i kod nas, trebala bi da nas opomene na preispitivanje naših odluka po pitanju zdravlja i zdravijih stilova života.
Kuvanje kao kreativni stvaralački proces, otkriva smisao yoge i meditacije na jednom značajno drugačijem nivou, zahtevajući visok nivo fokusiranosti, posvećenosti, ljubavi i želje da se onome za koga se kuva preda esencija u hranu utkanih elemenata stvaranja, hraneći njegovo biće na svim nivoima postojanja.
Japanci su radeći eksperiment sa vodom došli do značajnih rezultata. Puštajući različite zvučne signale videli su da se voda različito ponaša u odnosu na muziku koju su puštali. Hard rock muzika je vodene kristale bacala u haotičnu, nepovezanu sliku, klasična muzika ih je slagala u harmonični red i na kraju molitva “Om” ih je spajala u idelnu povezanu strukturu sa najjačom energetskom slikom. Naše telo se sastoji od preko 80% vode. Sve što unosimo u njega ima određenu energiju i vibraciju, aktivirajući kristale vode koja se nalazi u nama, prouzrokujući sklad ili haos i direktno utičući na naše emotivno, psihičko, fizičko i duhovno blagostanje.
U Bengalu postoji izreka koja kaže “Ako ti je žena danas ljuta, onda ti je bolje da odeš u restoran da jedeš”.
Energija sa kojom pripremamo hranu direktno ulazi u strukturu namirnica i na taj način dolazi do onoga koji je konzumira. U pravoslavnim manastirima monasi kuvaju hranu sve vreme koristeći molitvu kao glavni medijator. U Indiji, pored molitve koja se koristi prilikom kuvanja, hrana se pre početka obedovanja posvećuje Bogu i na taj način postaje produhovljena. Prashadam - posvećena hrana. Za njih je ljubav najbitniji začin pri kuvanju. Zamislite da svakog dana jedete hranu koja je spremljena sa takvom energijom. Šta mislite, kako biste se osećali?
U tradicionalnim zemljama, zajednički obroci se smatraju najbitnijim, svakodnevim ritualom koji obogaćuje mnogobrojne dinamike porodičnih odnosa. Trenutak razmene ideja, emocija i doživljaja, unutar intimnog porodičnog kruga pri zajedničkom obedovanju, povezuje sve članove na dubljem nivou, u isto vreme ojačavajući spone koje ih već povezuju. Ljubav je poslednja i najviša instanca do koje se ljudska civilizacija može vinuti i ja vam od srca preporučujem da isprobate stepenice kuvanja sa ljubavlju dok protežete svoja krila ka beskrajnim visinama. Želim vam da što dublje zaronite u svet kuvanja srcem i da osetite lepotu davanja koje ono u sebi nosi.
Predlog chefa Dejana Jovanovića - Dhanura: Indijska tortilja PARATHA:
U dubljoj posudi pomešajte zajedno 500g crnog brašna, kašičicu soli, 2 kašike ulja, kašičica praška za pecivo. Lagno dodajte mlaku vodu dok ne umesite hlebno testo srednje tvrdoće. Ostavite da odstoji oko 30 min. Napravite kugle prečnika 6cm i svaku kuglu izvaljajte oklagijom u disk 4mm debljine. Peći na nauljanom tiganju na jačoj vatri, dok ne dobijete tortilju zlatno braon boje.
Valentina Vujačić, key account menadžer, Halo oglasi: Pletenje je veština u koju se lako zaljubite, obuzima um, okupira ruke i angažuje kreativne potencijale koji su prisutni u svima nama. U određenoj meri može pomoći da skrene misli sa aktuelne situacije sa korona virusom, jer smo različiti i različito reagujemo na stresne okolnosti.
Sve pletilje će se složiti da je najveća lepota pletenja u tome što pruža neizrecivi osećaj zadovoljstva kada sa svoje dve ruke, uz pomoć dve igle, od vunice oblikujete predmet po sopstvenoj ideji i zamisli, koji posle toga sa ponosom možete nositi (tašnu, ogrtač, rukavice, džemper, kapu, šal, mogućnosti su neograničene).
Postoji kineska poslovica koju sam čula pre nekoliko godina: „Najbolje vreme (trenutak) da se zasadi drvo bilo je pre dvadeset godina. Sledeće najbolje vreme (trenutak) je sada“. Ovaj princip se može primeniti i na druge aktivnosti, kao i za sticanje novih znanja. Ukoliko ne znate da pletete i želite da naučite, pravi trenutak da započnete je kada budete spremni da učenju posvetite dovoljno vremena i energije. Ukoliko poznajete osnove pletenja i želite da napredujete, ovladaćete novim tehnikama upornošću, vežbom i učenjem na greškama.
Mene je mama naučila da pletem kada sam imala 10 godina i najlepše je kada pletenje možete da učite od mame, bake ili druge ženske osobe u porodici koja želi da prenese svoje znanje. Jedan od efikasnih načina za učenje je učešćem u radionicama koje organizuju prodavnice vunice i pozamanterije, pa na istom mestu možete da izaberete i pribor i materijal za rad. Većina nas sada provodi više vremena kod kuće, pa je najbolje da se koriste različite mogućnosti koje nudi internet. Youtube ima veliki broj kanala na engleskom, srpskom i drugim jezicima sa tutorijalima na temu pletenja – kako za početnike tako i za iskusne pletilje. Pinterest je mesto inspiracije za buduće projekte i predstavlja odličan izvor informacija o trendovima. Pored blogova na temu pletenja, veliki broj globalnih proizvođača vunice i drugih platformi nudi besplatna uputstva za odevne i druge predmete.
Blog Cloopko je nastao iz želje da podelim svoje ideje u vidu uputstava za pletenje predmeta koji se meni dopadaju i koje ja rado nosim. Jedan od tih predmeta, a na temu održive mode je prolećna tašna pletena od pamučnih traka. Inače, tašne koje se pletu ili heklaju od pamučnih traka dobijenih reciklažom, u trendu su već nekoliko godina kod nas. Iako ove tašne imaju nešto veću težinu od prosečne tašne, treba uzeti u obzir i aspekt održivosti i očuvanja prirode, jer se za izradu koriste pamučne trake dobijene od materijala za majice koji je ostao neiskorišćen iz tekstilne industrije.
SAVET: Pre nego što započnete rad na predmetu koji ste izabrali (bilo da je u pitanju vaša ideja ili neko uputstvo), preporuka je da ispletete uzorak od vunice koju želite da iskoristite za određeni predmet. Iako su u uputstvima i tutorijalima opisani materijali i pribor za rad: vrsta i debljina igala, kao i debljina i sastav vunice, preporuka je da ispletete uzorak približnih dimenzija 10x10cm kako biste prebrojali broj petlji i redova (na 10cm širine, odnosno visine uzorka), kako biste u odnosu na broj petlji i redova u uputstvu povećali ili smanjili broj ukoliko je potrebno. Ujedno ćete i videti da li je izabrana vunica odgovarajuća za željeni predmet (meni se dešavalo da posle pletenja uzorka odustanem od neke ideje).
