U makrobiotici je važno ne samo dobro odabrati i na pravi način kombinovati namirnice, već i kako ih pripremiti, savetuje dr sc. med. Nina Bulajić u svojoj knjizi „Detoksikacija putem makrobiotike“.
Svaka namirnica, način sečenja i način obrade nose odgovarajuću energiju. Dugo kuvanje u keramičkim sudovima akumulira veliku količinu energije i pogodno je za zimu. Kratko blanširanje se više koristi leti kada se jede više presnog. Odnos kuvanog i presnog od ključnog je značaja za podizanje energije u telu, a samim tim i za bolje funkcionisanje imuniteta.
Standardnu makrobiotičku ishranu karakteriše niži procenat masti i veći procenat složenih ugljenih hidrata i vlakana, što je čini veoma efikasnom u gubitku viška telesne mase i smanjenju rizika za metabolički sindrom, dijabetes i kancer.
Celokupno delovanje makrobiotičke ishrane jeste antioksidantno i antiupalno, a izbor organske hrane smanjuje unos otrova iz spoljašnje sredine.
Formiranje obroka
Doručak se sastoji od činije supe, činije kaše od žitarica i činije zelenog povrća blanširanog na pari ili u vodi, pa isečenog. Zapremina činije je 2 do 3 dl.
Ručak ili večera treba da sadrže još jednu činiju supe, čorbe ili paprikaša, tj. Jela koje se jede kašikom.
Ostatak obroka čine kuvane žitarice ili rezanci ili hleb i povrće spremljeno na više načina.
Standardna mera za čorbaso jelo jeste jedna činija od 2 do 3 decilitra, jedna šolja kuvanih žitarica ili rezanaca i jedna do dve šolje povrća.
Normalno uhranjenim osobama količina hrane nije ograničena.
Dobra vest za zavisnike od hrane jeste što je makrobiotička ishrana puna različitih nutrijenata. Ako se držite svih saveta, normalno uhranjeni neće gubiti kilograme, a oni koji imaju višak kilograma će ih izgubiti.
