Autor: Maja Antonić, psiholog Centar za dečiju psihoterapiju „Priča o vili“, novaston.com
Svako dete je individua za sebe i rađa se sa određenim karakterom. Ono što se kroz život gradi su veštine, navike, znanja čija usvajanja zavise od velikog broja faktora.
U prvim godinama života deteta roditelji su osobe koje imaju najveći doprinos u građenju temelja za razvoj pojedinca. Ta gradnja se širi na više nivoa i odnosi se na to kako će dete videti sebe, koliko će biti slobodno da istražuje svet koji ga okružuje, da li će biti slobodno da ostvaruje socijalne kontakte i na koji način, koliko slobodno će usvajati nove veštine i drugo.
Načini kako roditelji tome doprinose su različiti, a neki od najznačajnih su koliko su responsivni na detetove potrebe, kako podstiču dete i reaguju na uspeh odnosno neuspeh i kakav model pružaju svojoj deci putem ličnog primera.
Kako bi dete bilo bolje motivisano za usvajanje novih veština najbolja strategija je za početak krenuti od veština/znanja koje već poseduje. Kada krene od poznatog, prvi korak mora biti uspešan, a ne postoji osoba koja ne voli da uspe u onome što radi. Uspešnost vodi ka motivaciji i spremnosti za naredni korak koji može sadržati i neke nove elemente. Tako, svaki naredni korak potrebno je postepeno uvoditi kako bi dete bilo ohrabreno da se upusti u nepoznato.
Kada biste detetu dali košarkašku loptu i instrukciju da zakuca loptu u koš, zauvek biste ga odbili od košarke jer je startno osuđeno na neuspeh. Suprotno tome, ako bi ste se sa detetom prvo igrali dobacivanja lopte, pa tapkanja u mestu ili ga podigli do obruča da zakuca stekao bi pozitivne emocije vezane za taj sport i sa većom lakoćom se odvažio da proba. Primer toga u funkcionisanju odraslih bio bi da će retko neko voditi tim a da prethodno nije dobro poznavao tu oblast i bio na mestu svojih sada podređenih.
Često kod roditelja srećemo velika očekivanja i ambicije po pitanju budućnosti svoje dece. U redu je da želimo najbolje za svoju decu i da imamo velike snove o njihovoj budućnosti, ali ipak roditelji ne bi trebali da vrše pritisak i insistiraju na putu kojim će dete ići.
Kao što sam na početku navela deca se rađaju sa određenim karakterom i određenim crtama ličnosti i ma koliko nam bilo možda teško da prihvatimo, nekada dete nije jednostavno rođeno za ciljeve koje smo za njega zamislili.
Važno je imati na umu da su detetu roditelji najvažnije figure i da će u skladu sa tim (naročito u mlađem dobu, ali i kasnije) učiniti sve da bi „zaradilo“ njihovu ljubav. U skladu sa tim vrlo je verovatno da će prihvatiti želje i namere roditelja iako je svom svojom dušom protiv toga. Preporuka je da posmatrate svoje dete, da učite o njemu iz njegovih reakcija, ponašanja, igre, načina intereagovanja sa okruženjem, a kada ga upoznate u skladu sa tim ko on jeste ponuditi mu aktivnosti.
Ako vidite da vaše dete ne ume da povuče liniju, ne šaljite ga u školu slikanja. Ponudite mu nešto što je u skladu sa njegovom prirodom, karakterima, interesavanjima. Aktivnost u kojoj uživa i ima šanse da bude uspešno.
Nismo svi rođeni za muzičare, ni za književnike, ni za sport, ali sigurno svako od nas poseduje talenat i nešto što je dobro. Važno je da pronađemo i prepoznamo to dobro, a potom ga i negujemo. Kada se to desi, naše dete će biti motivisano, uspešno, a velike su šanse i da će biti lider u tome.
