Autor: Sofija Borojević, mindfulness-flow.com
Situacija koju smo prošli svi kao društvo, a i kao pojedinci, u poslednjih par meseci imala je pored čuvene krive i svoju psihološku krivu.
Veoma je bitno da osvestimo da je svako od nas imao i svoju ličnu emotivnu krivu. Bili smo tužni, srećni, slobodni, usamljeni… Ta kriva je varirala u skladu sa okolnostima.
Počela je tako što je većina imala strah od toga šta se dešava. Strah od neizvesnog i ne poznatog je bio jako izražen. Pitali smo se kako će izgledati život za vreme pandemije? Kako da se suočim sa novom situacijom? Kako se prilagoditi, na nešto što nam se dešava po prvi put? Šta mi je sve potrebno? Kako mogu da predupredim ono što će se desiti? Šta treba da imam pod kontrolom da bi sve dobro prošlo? Ali kako da se pripremim za nešto što do sada nisam iskusio?!
Kada smo u svojim tempom razumeli i obradili šta se dešava, ušli smo u fazu prepoznavanja mogućnosti. “Ok, situacija je sad takva kakva je. Šta ja mogu da uradim sa vremenom i resursima koje imam. Moja sredina je takva kakva je, kako da se prilagodim. Sećam se prošli put kada je bila kriza ovo mi je bilo jako korisno.”
Ako smo se našli u nekom malom prostoru postoji šansa da smo osetili “Kabin fever”. Ovaj psihološki fenomen se jako često pojavljuje u situacijama u kojima se osećamo zarobljeno, i onima u kojima prosto iz realnih razloga ne možemo da izađemo i interagujemo sa ljudima u svojoj sredini. Nastao na osnovu ideje da ljudi u jako hladnim predelima sveta provode vreme zarobljeni u svojim kućama, zbog vremenskih uslova.
Iako nije kategorisan kao dijagnoza ovaj termin pokriva konstalaciju simptoma:
Tuga
Depresija
Smanjena motivacija
Beznadežnost
Bezvoljnost
Ono što je najbolji način delovanja u situaciji kada osetimo da ova osećanja prevladavaju, jeste da osmislimo rutinu. Dakle da ustalilo svoj način spavanja, ishrane, vežbanja. Možda je najbitnije da uposlimo mozak. Da mu damo zadatke koje mora da resi. Pored svakodnevnog posla to može biti i aktivnosti tipa zadataka ili pisanja. Neki hobi koji zahteva da se mentalni kapacitet aktivira.
Taj osećaj skučenosti je bio jedan od potencijalnih prepreka koju smo morali da pređemo. Naravno da je svako od nas ulazio i izlazio iz raznih faza. Bilo je dana i biće u kojima prosto ne znamo šta sa sobom, kako da se ponašamo. Kada osećamo da sve oko nas nema neku jasnu poentu, kada nas obuzme strah od toga šta nosi budućnost i kako ona izgleda. Jako je bitno da osvestimo da je to normalno i u redu i da je apsolutno u skladu sa situacijom. Sve je pitanje faza.
Sve je u pokretu
Mindfulness propagira pogled na život koji podrazumeva da je sve u pokretu. Da život ne treba shvatiti fatalistički. Jer fatalizam gasi optimizam i persepktivu. Ovaj koncept predstavlja ideju da uvek pogledamo šta imamo ispred sebe i kako možemo baš to da koristimo. Da nije kraj sveta svaka situacija u kojoj se osećamo zarobljeno. Zato što posle te zarobljenosti dolazi, sloboda koju ćemo mnogo više ceniti.
Posljednja faza u kojoj se sad nalazimo jeste faza privikavanja na svakodnevnicu. Obeležena je sa napetošću i anksioznošću iz mnogo razloga. Prvi i osnovni je činjenica da nismo dugo imali kontakt sa ljudima i spoljnom sredinom. Nismo dovoljno dugo bili u kafiću, prodavnici, na poslu… Kao i realna fizička promena, jer prosto je naš sistem za koncentraciju i pažnju je ispao iz treninga.
Takođe postoji realni strah od virusa. Iako smo smatrali da jedva čekamo da dođe momenat da slobodno šetamo i da se družimo. Mnogi osećaju pritisak da je sve previše, da i ti momenti u kojima smo se radovali nisu isti kao pre. To je zaista u redu. Treba da se prilagodimo tome. Naša kriva je sada u opadanju, i spremna je za nove izazove, koji su neminovni, i dobrodošli jer iz njih rastemo.
Svesnost o time kako su stvari promenile je ključna. Prosto smo bili svedoci mnogih javnih promena na državnom i evropskim nivou. Politika i kultura Evrope i sveta je pokazala novo licekoje do sada nismo videli. Kada osvestimo to, da je situacija drugačija ne nužno loša ili dobra samo drugačija moći ćemo da osetimo slobodu da i mi budemo drugačiji.
Prosto dinamika je takva u svim odnosima, između nas i ljudi u našoj sredini, ali i između nas i sredine koja nas okružuje. Naučeni smo da moramo da imamo odobrenje od sredine. Kada nam sredina da slobodu da se ponašamo drugačije mi to i uradimo.
Biti autentičan
Veoma je bitno znati da Mindfulness i prisutnost ukazuje da nam je ta dozvola ne potrebna jer smo mi već dovoljno dobri takvi kakvi jesmo. Da je u redu da smo u skladu sa svojim autentičnim željama i potrebama. Da imamo pravo da radimo stvari u skladu sa sobom, izlišno je reći da je bitno da uvek imamo na umu da ne ugrožavamo druge. Zato i treba da napravimo takvu strategiju i plan akcije.
Prvo i osnovno je da se zapitamo šta je to što nam zaista treba u svakodnevnom životu?
Šta je to što nas ispunjava?
Kako da to izvedem u realnosti?
Drugo je da li želim da se vratim u staru rutinu?
Šta je to sto sam u njoj volimo, a šta mi je smetalo?
Šta mi je prijalo, a šta mi više ne prija?
Razmisli koje reči pričaš sebi.
Koje misli ti se vrte na auto pilotu?
Koliko istine ima u tome?
Koji je to kljuc koji te zaključa i ne da ti da reagujes?
Koji su to ljudi i akcije koje te otključaju i daju ti polet da reaguješ?
Prepoznaj da nije hitno kada gori, već mnogo ranije. Počni da primećuješ gde to sve požar možda da se desi, ne sa strahom, nego sa opreznošću. I zapamti da ako gledaš na situacije sa beskrajnim opcijama rešenja , ma koliko one sulude bile uvek možeš da izabereš tu šašavu koja nema smisla, jer te ona može odvesti na dobro mesto o kome nisi ni sanjao.
Imaš potpuno pravo da ti sad to čemu si pre toliko hrlio, više ne sviđa. Čak zamisli imaš pravo da okreneš glavu dalje od ljudi koji su ti naporni, možda čak i čijeg odbacivanja si se plašio. Jer bi možda ispao bezvredan ili ne fer ako nisi sa njima! Sve ti je dozvoljeno!
Prosto ako je svet mogao da dozvoli sebi sve čega smo svedoci možeš i ti sebi! Ok je da izađeš na jedno piće, pomisliš da ti se ne sviđa i da odeš! Sve je u redu!
Ko je ikada rekao da neko ili nešto mora da bude tako i tako!
Slobodan si da biraš!
Svi smo zaboravili koliko radosti dolazi iz igre! Igraj se, to je jako bitno.
Probaj, da vidiš sve kao dete koje ima svu slobodu i nekog koga čuva, i tako zna da je sigurno i voljeno, ma šta god da se desi.
