Autor: Ivana Bakočević, instruktor joge
Joga je holistički i sveobuhvatan sistem koji se bavi telom, umom, svešću i dušom. Iako je nastala u Indiji pre više hiljada godina, na Zapadu je joga prisutna tek od 70-ih godina 20.veka i danas već široko popularna, ali nažalost primenjena uglavnom kao rekreativno vežbanje joga položaja (asana). Međutim, ja imala sam tu sreću da u svom gradu dođem do sjajnih učitelja (ključno je imati dobrog učitelja !), ali i da istrajem dovoljno dugo (14) godina u praksi da uvidim da je joga mnogo dublja i kompleksnija disciplina od izvođenja joga položaja.
Ono što doživljavam kao temeljni cilj joge je postizanje Jedinstva (sanskritska reč - Yog, Yoj, Yuk = ujediniti, sjediniti) uma, duha i tela, odnosno harmoniju fizičkih radnji, emocija i misli. Zbog čega joga doprinosi postizanju i očuvanju fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja. U ,,zapadnjačkoj“, nama dostupnoj, jogi imamo spoj pradavnih duhovnih tehnika i mudrosti Indije sa znanjima savremenog doba, tako da je joga istovremeno i kompletna metoda samorazvoja.
U jogi se praktikuju asane (fizičke vežbe) za poboljšanje zdravlja i vitalnosti, pranajame - vežbe kontrole daha i životne energije, joga nidra i meditacija - mentalne vežbe za relaksaciju, unutrašnji mir i harmoniju, otklanjanje stresa i poboljšanje koncentracije. Takođe, na naprednim kursevima, uče se i osnove filozofije joge radi dubljeg razumevanja sebe, smisla života i univerzalnih kosmičkih zakona.
Kroz godine vežbanja i učenja joge, ispratila sam stilove rada mnogih ovdašnjih instruktora i uvidela da postoje suštinske razlike u pristupima jogi.
Najveći je broj onih koji prezentuju samo fizički aspekt joge, dakle vežbanje asana kroz tzv. Fitnes jogu. I to je sasvim u redu, ako dobrobit joge ograničimo samo na povećanje pokretljivosti i elastičnosti tela.
Srećom, ima instruktora koji na izvođenje asana uvode i tehnike disanja, što je već dovoljno za vežbače koje ne zanima dublji aspekt joge, ali ipak dobijaju kompletniji učinak relaksacije i kroz tehnike disanja.
Kada umirimo talase na površini svesti, tada smo u mogućnosti da vidimo šta se nalazi ispod površine i tada počinje naš istraživački pohod; tada počinje naš put, naš razvoj.
I najzad, postoji najmanji broj onih koji podučavaju i sinhronizuju i ostale ili sve aspekte joge (asane, disanje, mudre, bande, krije, meditaciju i filozofiju). Mene je oduvek zanimalo SVE ili ništa, nikako polovično, tako je moj odabir bio celovita (Samhita) joga, jer samo kao takva se i može zvati Yogom. Takvo kompletno učenje, koje sam usvajala zadnjih nekoliko godina kao vežbač, nakon završene obuke za instruktora, kao podrazumevano sam preslikala na svoj pristup podučavanja drugih, po meni jedini ispravan i temeljan. Zato što je joga nešto što ćemo kasnije nesvesno primeniti u svakodnevnom životu i što će postati naša priroda nakon puno godina prakse.
Cilj joge nije akrobatika
Kad naučimo asane, možemo i na poslu, za radnim stolom, napraviti par pokreta istezanja leđa i odmah osetiti olakšanje. Kada naučimo potpuno joga disanje ili tehnike pranajame, primenjivaćemo ga sa lakoćom, spontano i tako ćemo imati više energije, a manje stresa. Kada shvatimo osnovne principe filozofije joge, bolje ćemo razumeti sebe, svoje postupke i svet oko sebe. Kada bolje razumemo, moći ćemo da delujemo i na taj način postajemo bolja osoba. Cilj joge nije akrobatika, nije stoj na glavi, ili da savijemo telo ,,u perecu“! Cilj joge i duhovnosti je biti bolji čovek, spoznati i Biti ono što istinski Jesmo. Živeti u skladu sa prirodom, univerzumom i društvom.
O samim asanama se uopšteno ne može govoriti, jer svaki položaj ima svoje delovanje i tehniku izvođenja. Ali, možemo objasniti važnost svesnog disanja i uvideti koji način je stanje svesti povezano sa nekim tipom disanja.
Važno je znati da disanje na naše telo i svest deluje još snažnije od položaja tela u asani. Većina ljudi uopšte nije svesna svog disanja. Jedan od najvažnijih principa joge je osvešćivanja daha. Disanje je prva stvar i prva pomoć kojom možemo otkloniti stres ili drugu emociju koja šteti jasnom prosuđivanju, unutrašnjem miru i skladu uma, tela i duha.
Svako raspoloženje i svako stanje svesti ima svoj ritam disanja
Svi znamo da kada je neko pod velikim stresom ili je uznemiren ili uplašen, diše ubrzano, kratko i isprekidano. Tada ćemo mu, i bez znanja o jogijskim tehnikama disanja, reći: ,,diši, opusti se, udahni i izdahni….“. Nasuprot tome, kad je neko duboko opušten ili spava bez snova, njegovo disanje je sporo, jednolično i ako ga osluškujemo ili oponašamo taj ritam, ubrzo ćemo i sami postati opušteni.
Kroz godine vežbanja i učenja joge, ispratila sam stilove rada mnogih ovdašnjih instruktora i uvidela da postoje suštinske razlike u pristupima jogi.
Tokom vežbanja joge, dajemo uputstva o udahu-izdahu tokom izvođenja pokreta i često ponavljamo kako treba biti svestan disanja, ali mu ne menjati ritam. Takva vežba utiče na aktiviranje centra za svesno disanje u mozgu, koji blagotvorno deluje na smirivanje uzburkanih emocija i otklanjanje stresa. Kada umirimo talase na površini svesti, tada smo u mogućnosti da vidimo šta se nalazi ispod površine i tada počinje naš istraživački pohod; tada počinje naš put, naš razvoj.
Najvažnije je sve vreme imati na umu da smo svi učenici u fazi razvoja i učenja na svom evolutivom putu, punom zamki, na kom je najveći zavodnik Ego. Onog trenutka kad pomislimo kako smo veliki, i da sve znamo ako smo postali instruktori - to je početak naše propasti. U jogi govorimo kako je krajnji cilj spajanje sa Izvorom, postizanje AtmaGjane – samospoznaje. Jedan od najvažnijih principa joge je taj da naše izvorište, Apsolut (Brahman) ne treba tražiti izvan sebe, nego u sebi. Krajnji cilj duhovne prakse je ujedinjenje Atme (Jastva) sa Paramatmom (Apsolutom) - Kosmičkom svešću, Bogom.
Stoga, pred sobom vidim još puno rada i učenja u tom pravcu joge.
