Autor: Jasmina Stojanović
Hormoni su signalni molekuli koji cirkulišu kroz čitav organizam i utiču na sve životne funkcije. Oni imaju ulogu u metabolizmu, reprodukciji, održavanju ritmova života (ciklusa dan-noć), utiču na naše reakcije, na brzinu odgovora mnogih organa, dakle utiču na bukvalno ceo organizam, kaže dr Ana Gifing, poznata već dugo javnosti po programu hrono ishrane. Sada nam predstavlja šta sve hormoni mogu da urade ili ne urade za nas i zašto nam je važno da im se posvetimo.
Dr Ana Gifing je autor izuzetno popularnih knjiga “Alhemija mladosti”, “Hrono Kuvar”, kao i brojnih stručnih radova u oblasti preventivne medicine. Profesionalno se kontinuirano usavršava kod najvećih svetskih stručnjaka u oblasti fiziologije, biohemije, endokrinologije i dijetetike (kod veoma poznatih profesora, kao što su Pamela Warthian Smith, Jacob Teitelbaum, Patrick Holford, Alfred Wolf, Markus Metka, T. Walkensteiner i mnogih drugih), i četiri puta godišnje radi na Klinici za preventivnu medicinu u američkoj državi Vinskonsin, a kao gostujući profesor, veoma često drži predavanja u Evropi i Americi. Od jula 2013. godine radi kao konsultant i na privatnoj klinici u američkoj državi Oregon. Knjiga “Hormoni – anđeli ili demoni?” namenjena je ženama i muškarcima, od puberteta do zrelog doba, uz posebne savete za period menopauze i u ovoj knjizi - priručniku stručno, ali razumljivo, razlaže osnovne zablude vezane za hormone, čini sistematski i hronološki.
Možemo li postati gospodari hormona?
Hormoni uglavnom gospodare našim životom, ali mi svojim zdravim životnim stilom, dobrom ishranom, fizičkom aktivnošću i izbegavanjem loših navika, možemo pomoći hormonima da nam oni podare zdrav život.
Na koji način svojim životnim stilom možemo podržati njihov bolji rad?
Trebalo bi da ispoštujemo određene zakonitosti u dnevnim ritmovima, da ustajemo ne kasnije od osam sati, da imamo tri obroka u toku dana sa pauzama između obroka od četiri do pet sati, obroci moraju biti dobro iskombinovani, da vežbamo ili hodamo svakodnevno i da pokušamo smanjiti odgovor na stresove kojih je prepun savremen život.
Koliko smo svesni njihovog uticaja na naše telo?
Mi uglavnom ne prepoznajemo mnoge simptome neravnoteže hormona, ili, još gore, smatramo da je neka pojava sasvim normalna. Primeri za ovo su to što se podrazumeva da menstruacija može da bude bolna, da je u menopauzi normalno da se žene znoje i menjaju raspoloženje, da je sasvim očekivano da se sa godinama gojimo i dobijamo salce na stomaku itd.
Na koje sve načine narušavamo balans hormona?
Dovoljno je pojesti neki slatkiš od belog šećera i da poremetimo regulaciju insulina, dovoljno je da legnemo posle ponoći i da poremetimo radnu obavezu hormona melatonina, ali i vežbanje u kasnim satima (21h, 22h i kasnije), što je česta praksa, remete aktivnost kortizola. Mnogo se lakše poremeti rad hormona, nego što se uspostavi ravnoteža.
Da li su oni anđeli ili demoni?
Hormoni su i anđeli i demoni, najbolji prijatelji, ali veoma opasni neprijatelji. Nekad nismo ni svesni da dolazi do neravnoteže, jer često spoljni uticaji, nezavisno od toga šta mi radimo remete hormone. Teško je izbeći uticaj plastike, odnosno bisfenola, pesticida, aditiva u hrani i drugo.
Gde najviše i najčešće grešimo kada su hormoni u pitanju?
Najčešće se u praksi vidi problem sa štitnom žlezdom, jer se pacijenti jave kasno, kad već imaju brojne tegobe, umor, otoke, zaboravnost, gojaznost i drugo, ali ponavljam, smatranje da je „normalno“ da žena pati u menopauzi je nedopustivo.
Koje sve posledice hormonskog disbalansa mogu biti?
Kao posledica neravnoteže u hormonima, javlja se insulinska rezistencija, endometrioza, firoadenomi, dijabetes, metabolički sindrom, mnogi tumori i drugo.
Sa čime se najčešće žene suočavaju?
Od puberteta pa na dalje, žene se susreću sa mnogim problemima, kao što sam pomenula i dalje se smatra da je normalno da se pred ciklus javljaju bolne grudi, bolovi u stomaku, glavobolje, akne itd, a da je normalno da u menopauzi žena ima bolne zglobove, nesanicu, višak kilograma, toplotne talase, promene raspoloženja.
Zašto su hormoni mistični pogoni našeg tela i zašto toliko malo znamo o njima?
Zapravo se o hormonima mnogo zna, do sada je opisano više od stotinu različitih signalnih molekula, endokrinologija je veoma napredna grana medicine, ali je preventivna medicina ona koja će čuvati dobro zdravlje. Kad već dođe do poremećaja, onda se mora uključivati razna terapija, ponekad je rezultat upitan, jer ukoliko je došlo do oštećenja organa, onda je donekle i kasno za dobru terapijsku praksu.
Kakvu ulogu imaju hormoni pameti, kakvu hormoni mladosti, a koju oni zdravog ritma i bliskosti?
Svaki hormon ima svoju ulogu, ali je interesantno to što oni rade sinhrono, jedan bez drugog neće biti u stanju da održe harmoniju u organizmu. Pregnenolon je pravi hormon pameti, utiče na brzinu razmišljanja, memoriju, koncentraciju i sposobnost učenja, naravno, sa godinama njegova vrednost opada, što je uostalom situacija i sa svim drugim hormonima. Hormon mladosti utiče na sposobnost oporavka ćelija, melatonin i kortizol na zdrav ritam, a oksitocin je pravi hormon bliskosti i prijateljstva.
Foto: Lidija Maričić Savusalo
