Na severu Severne Makedonije nalazi se Kokino, opservatorija stara 3.900 godina. Ako ste pomislili na teleskope i druge sprave – grešite. Iako je služila za proučavanje nebeskih tela, sačinjena je od kamena, pa se otud i naziva megalitska. Kokino je četvrta megalitska opservatorija u svetu ili ju je bar tako sistematizovala NASA.
Nedaleko od Kumanova, a u blizini sela Staro Nagorčane i Kokino, nalazi se arheološki biser koji je 2001. godine otkrio arheolog Jovica Stankovski. Ovaj predeo je mnogim građanima Srbije poznat po blizini graničnog prelaza Prohor Pčinjski, kojim kao alternativnim, mnogi turisti izbegavaju granični prelaz sa Makedonijom kod Preševa.
Međutim, iako će željni plaže projuriti ovim krajem kako bi se što pre domogli autoputa i dalje krenuli na Grčkoj, isti nisu svesni da ih gore u brdima čeka mesto na kome vreme stoji. Stoji, zato što je uklesano u kamenu.
Šta treba da znate o Kokinu pre nego što posetite opservatoriju
Pre svega, radi se o ranom i srednjem bronzanom dobu, a to je period od 20. do 18. veka pre nove ere. Kako bi vam stvari bile jasnije i vremenski uporedive u to vreme je cvetala Minojska kultura na Kritu, a Egipat se držao standardno dobro, Hetiti su ustanovili svoju prvu državu i taman tada je nastala prva država Vavilon. Da ne bi došlo do greške usled slobodnog tumačenja istorije svojstvenog ovim prostorima, Vinčanska kultura i Lepenski Vir su hiljadama godina daleko od Kokina i nemaju nikakve veze sa njom, Trojanski rat se dogodio 600-800 godina kasnije, a prve Olimpijske igre su se održale hiljadu godina kasnije, a Stari zavet je uobličen u Tanah otprilike 1200 godina docnije.
Drugim rečima, ljudi na ovim prostorima je uvek bilo – iako nemamo potpunih i uvek tačnih saznanja o tome. Narodi su se uvek kretali po pristupačnom terenu, a to su ravnice i doline reka, te je dolina reke Pčinje bio prirodni put kretanja ljudi kroz ovaj deo Balkanskog poluostrva.
Međutim, kako je to kretanje bilo sporo, a nekada je bilo iz čiste nužde prouzrokovane sušom ili ratovima, trgovina je uvek postojala, a uz nju i razmena kultura. Međutim, kako su se informacije i znanja prenosile polako, svako izolovano pleme ili skup plemena je razvijao sopstvenu specifičnu kulturu i verovanja.
U kamenu zapisano
Kakva je ovo opservatorija bez teleskopa? Kokino je megalitska opservatorija, dakle uklesana u kamenu i to je ono što pleni, ali samom mestu daje određenu dozu mistike, a mistično je sve o čemu ne možemo podrobnije govoriti jer se radi o pretpostavkama načina života ovih ljudi, koje su u ovom slučaju osnovane.
Kokino opservatorija se sastoji od dva dela, gornjeg i donjeg, odnosno višeg i nižeg, a površine je nekih stotinu kvadratnih metara.
Na višem, gornjem nivou nalaze se stene koje sadrže uklesane kamene žigove (markere) u vertikalnom položaju kojima se pratilo pomeranje Sunca i Meseca na istočnom horizontu.
Tako, tri uklesana markera obeležavaju mesto izlaska Sunca u danima kratkodnevice, ravnodnevice i dugodnevice. Dakle, čista astronomija: Sunce se tokom zime, odnosno kratkodnevnice kada su dani najkraći, a to je 22. decembra, nalazi u svom najjužnijem položaju na horizontu. Nakon toga se Sunce pomera prema severu, te na dan kada nastupa prolećna ravnodnevnica, odnosno 21. marta, izlazi na istoku. Potom Sunce nastavlja da se pomera dalje prema severu, dan je sve duži i 21. juna na horizontu svoj najseverniji položaj, kada nastaje dugodnevnica. Potom Sunce počne da se vraća nazad i kada nastupa letnja prekretnica, a to je 23. septembra, ponovo zalazi na istoku, te 22. decembra završava svoj krug zimskom kratkodnevicom.
Jedan od markera tzv. nišan na kome se vidi da je ljudskom rukom usečen procep.
Preostala četiri markera služe za obeležavanje mesta izlaska Meseca u vreme najvećeg zastoja leti i zimi, kao i mesta najmanjeg zastoja leti i zimi. Mesto gde izlazi Mesec u istoj fazi se ciklično ponavlja svakih 18,6 godina i tada se istog kalendarskog dana javlja ista faza Meseca.
Uz ovih sedam markera, pominju još dva koji služe za merenje dužine lunarnog meseca čija letnja dužina je 30 dana, a zimska 29 dana.
Na ovaj način je na osnovu pozicija markera koji prate kretanje Sunca utvrđeno da ova opservatorija potiče otprilike iz 18. veka pre nove ere, odnosno da je stara nekih 3.900 godina.
Drevni ljudi su svoj kalendar radili precizno, sa mnogo oznaka i ureza u kamenu u opservatoriji. Opservatorija im je takođe pomagala da odrede vreme žetve i druge datume, – Đore Cenev, Planeratijum, Skoplje
Na nižem nivou je centralni deo Kokino opservatorije koji je korišćen za posmatranje nebeskih tela. Ovim delom dominiraju uklesana četiri kamena sedišta, prestoli odnosno tronovi, a položajem su okrenuti u pravcu sever-jug, sa pogledom ka istočnom horizontu.
Sunce prolazi kroz ovaj žljeb, marker i obasjava tronove koji su na donjoj platformi.
Tako dok je kralj ili sveštenik sedeo na tronu, bio je obasjan zrakom Sunca koji prolazi tačno kroz marker i pada na kamenu stolicu. Time je vođa dokazivao svoj legitimitet, zato što u to vreme nije bilo televizora.
Kokino opservatorija se sastoji od dva dela, gornjeg i donjeg, odnosno višeg i nižeg, a površine je nekih stotinu kvadratnih metara.
U danima kada su se odvijali rituali, a to je pogotovo krajem jula kada je žetva okončana, slavio kraj radova. Pretpostavlja se da se vođa, u trenutku kada je bio prosvetljen ritualom, tada sjedinjavao sa Bogom Sunca.
Da je potvrđen legitimitet vođi, odnosno da je „obasjan“, javljano je podanicima putem velike vatre koja je ložena na vrhu, čiji ce cilj bio da se vidi iz velike daljine. Na isti način, sa brda je vatrom javljano kada da se počne sa setvom ili žetvom.
Ako ti je Sunce saveznik, to je siguran znak da će žetva iduće godine biti dobra i da će godina biti mirna. Odnosno, siguran znak je da će te Sunce obasjati jer svakog dana izlazi i kreće se po ustaljenoj putanji, a da li je svake godine žetva bila uspešna – ne znamo.
Ljudi iz podnožja su mogli videti vatru kojom je u Kokinu obeležavan početak setve ili žetve.
Kokino kultura je, inače, deo niza od deset hramova koji su otkriveni u okolini. Iz ranog perioda, dakle bronzanog doba potiču arheološki nalazi koji su i najbrojniji, a to su keramički predmeti, kalupi, mlinovi od kamena za mlevenje žita i slično, kao i desetak figurina ljudi i životinja. Na nalazištima su pronađeni i kameni crteži, a kao značajni se izdvajaju crteži orla i kornjače. Orao predstavlja nepogode, a kornjača državu – mada je sasvim logično ako su mislili na brzinu rada državne uprave.
NASA je 2005. godine Kokino opservatoriju uvrstila u pet najznačajnijih megalitskih opservatorija na svetu, a redosled je ovakav:
- Abu Simbel – Egipat
- Stounhendž – Engleska
- Angkor Vat – Kambodža
- Kokino – Makedonija
- Gosek Sirkl – Nemačka
Preuzeto sa: daljine.rs
Foto: Pexels
