Autor: Jasmina Stojanović
„Zar stihovi besmrtni ne mogoše da sačuvaju te grudi napojene tako besmrtnom vatrom?“
– Lord Bajron
Putovanje po Grčkoj je prebiranje po emotivnoj geografiji vekovima starih priča, legendi, ostrva, predela, šaputanja. Tako će vetrovi ka Mitileni i Egejskim ostrvima stalno duvati u ritmici sapfičkih strofa, koje je nekada davno razvila pesnikinja Sapfo.
U kulturnom centru u 7. veku pre nove ere, na ostrvu Lezbos, stvarala je ova neobična tamnoputa mala žena, koja je kasnije kroz vekova osporavana, anatemisana, kritikovana i uzdizana. U svoje vreme postala je poznata po svojoj poeziji, toliko, da je grad Sirakuza u Italiji podigao njenu statuu da bi je počastvovao kada ga je posetila. Sapfo je zaslužna za pomeranje estetskog pokreta od starijih tema grčke mitologije ka temama individualnog ljudskog iskustva. Kako joj je porodica bila politički aktivna, mogla je dosta da putuje, a tokom svog života, bila je poznata i kao upravnica grčke škole za devojke.
„Mala, crna devojka koja je dokazala da je jednako sposobna da zarobi ružin cvet, izvede poj slavuja i kaže „volim te“ tako da se trone svet.“
„Takvo biće, istovremeno osetljivo i hrabro, ne dolazi često na svet“, divi joj se grčki pesnik Odiseas Elitis u uvodu svog prepeva Sapfinih pesama na novogrčki. „Mala, crna devojka koja je dokazala da je jednako sposobna da zarobi ružin cvet, izvede poj slavuja i kaže „volim te“ tako da se trone svet.“
Antičke ljubavi uvek su ostavljale prostora savremenom čoveku da ih preispituje i osuđuje. Filozof Maksim iz Tira iz druge polovina 2. veka, piše da je Sapfo bila „mala i tamna“ i da su njena prijateljstva sa njenim ženskim prijateljima bila slična Sokratovim: „Šta je drugo ljubav lezbejske žene nego Sokratovo umeće ljubavi? Čini se da su oni vodili ljubav, svako na svoj sopstveni način, ona prema ženama, on prema muškarcima. Kažu da su oboje voleli mnoge i bili zarobljeni stvarima koje su bile lepe.“
Putovanje kroz Grčku nikada ne treba da bude samo geografsko. Antički Grci su razumeli i sagledavali psihologiju čoveka, pretakali je u mitologiju, ispevali i ulazili u sve pore života. Kod njih su i bogovi preterivali, padali na zemlju i uzdizali se, umarali od života i kreirali nove sudbine. Ništa nije bilo savršeno i sve je bilo obuhvaćeno. Još mnogo imamo da učimo od ovih drevnih Helena čije su misterije tek samo po površini otkrivene. O ovoj pesnikinji postoje mnoge legende, ali što se tiče istorije, Sapfo je dolazila iz plemenite porodice, udala se i imala je bar jednu kćer, bila je izgnana u Sirakuzu iz političkih razloga, vratila se 581. godine pre naše ere i umrla je kao starica.
Deseta muza, kako ju Platon nazivao, pesnikinja Sapfo je po Horaciju pisala poeziju vrednu svetog obožavanja.
Foto: Unsplash
