Autor: Jelena Jović, www.jjtravelblog.rs, IG jjtravelblog, FB JJ Travel
Kako me je misteriozna palma sa Sejšela navela da preispitam neke svoje odluke?
Putovanje na neku egzotičnu destinaciju san je skoro svakoga od nas i bar jednom smo u životu izgovoril: “Ah da mi je da odem na kraj sveta!” A Sejšeli to zaista jesu. Kraj sveta. Ostrva “izgubljena” u zelenom, toplom Indijskom okeanu dok je najbliže kopno, afrički kontinent, udaljen 1600 km. Posebne u svakom smislu i drugačije od svih ostalih ostrvskih, rajskih vrtova na zemlji, Sejšele treba iskusiti.
Zaista nisam nikada ni sanjala da ću jednog dana otputovati na ovakav “kraj sveta” samo sam se jednog popodneva našla na letu preko Dohe za Sejšele. Nisam verovala do samog sletanja na najveće ostrvo Mahe, na kome se nalazi i glavni grad Viktorija, inače najmanji glavni grad na svetu. Poznati kao destinacija za medeni mesec, Sejšele ipak nisam posećivala u tom svojstvu, mada ni to nije loša ideja kada za to dođe vreme. Ono što je najviše zaokupljalo moju pažnju, bilo je da istražim i upoznam sve ono što Sejšele čini posebnim ostrvima. Na pasoškoj kontroli za ulazak u zemlju, u pasoš mi je službenik, pripadnik specifične kreolske nacije, udario pečat na prvi pogled u obliku ženske zadnjice, a u stvari oblika semena čuvenog Coco de Mer-a. I upravo pečat u obliku semena ženske biljke Coco de Mer govori o tome koliko su stanovnici Sejšela ponosni na ovu biljku koja je baš njihova ostrva odabrala za svoje stanište. Interesantno je da stanovnici Sejšela, kreolska „nacija“, a naročito ženska populacija, imaju takođe izražene obline poput semena ove biljke. Priroda se malo poigrala, ali i dalje njenu snagu i moć ostaje da otkrivaju radoznali avanturisti jer je upravo u njenoj misterioznosti sva čarolija Coco de Mera. Od tog pečata je krenula moja potraga za misterioznom palmom Coco de Mer.
Mesta sakrivenog blaga
Sejšelska ostrva su otkrivena relativno kasno, kao i Amerika u 15. veku tako što su moreplovci na svojim godinama dugim putovanjima naišli na njih ploveći ka Indiji. Većina tih pomoraca su bili pirati i postoje brojne legende o tome da su ova ostrva mesta gde su gusari zakopavali svoja blaga. Mogao je i to da bude jedan od motiva mojih traganja, ali je fascinacija prirodom kod mene uvek imala prioritet. Put me je vodio dalje na drugo, još lepše ostrvo Praslin, na kome se nalazi čarobna šuma Vale de Mai, dom Coco de Mer-a.
Prvobitno nazvana morskim kokosom jer je plod, tj. seme ovog drveta pronađeno u moru i smatralo se da potiče iz mora, dok se konačno nije, kada su Sejšeli i „otkriveni“, došlo do zaključka da je ostrvo Praslin prirodno stanište ove čudnovate biljke čiji je naziv ostao Coco de Mer. Pošto je plod velikih dimenzija i najveće je seme u biljnom svetu, teško oko 25-30 kg, logično je da kad upadne u vodu, potone i morske struje ga nose dalje. Tada ga okean izbaci na druga ostrva, npr. na Maldive (gde je i prvobitno otkriveno ovo čudnovato seme) koji su stotinama kilometara udaljeni. Međutim, posle toliko dugo vremena provedeneg u vodi, seme više nije plodno i ne može na novom ostrvu da započne novi ciklus. To je i osnovni razlog što je Coco de Mer sada strogo zaštićena biljka i kažnjivo je prenošenje ovog semena u reproduktivnom ciklusu sa Sejšela, osim ako to njihova Vlada dozvoli.
Muška i ženska stabla
Postoje muško i žensko stablo čiji plodovi nedvosmisleno podsećaju na muške i ženske polne organe i generalno postoje neverovatne paralele sa ljudskim rodom, očigledno čudo prirode na delu.
Neverovatne sličnosti sa nama ljudima, navele su me da dobro razmislim o nekim svojim izborima. Koje su to paralele? Stabla doživljavaju polnu zrelost otprilike isto kao ljudi oko 18 godine i tek tada postaje očigledno da li je stablo muško ili žensko, oplođen cvet ženske biljke razvija plod devet meseci kao i ljudi, a nakon odvajanja od majke biljke, stabla se na čudnovat način brinu o plodu poput roditelja, npr. da mu svojim lišćem džinovskih dimenzija prave hlad da ga sunce ne bi osušilo pre nego što se „primi“ u tle.
Legende kažu da ove dve biljke zaista „vode ljubav“, ali da onaj ko u olujnim noćima kada se oplodnja najčešće dešava, prisustvuje ovom činu, ili oslepi ili poludi, tako da tajna i misterija nije do danas u potpunosti objašnjena. Nisam imala priliku, nažalost ili na sreću, da mi se ukaže ova mogućnost jer bih zbog velike želje možda mnogo rizikovala (radoznalost je ubila mačku). Razlika u odnosu na ljude je što Coco de Mer živi i do dve stotine godina, a mi ljudi u proseku 80-ak godina. Da li je to zbog lokacije? Uslova života? Stava prema životu? Možda bi trebalo da se preselim na Sejšele i to proverim. Posle ove posete i bližeg upoznavanja sa Coco de Mer-om otvorila su se mnoga pitanja poput: kako i zašto mi ograničavajući sebe u uživanju u životu, podležemo stresu, nerviranju, bolestima i tako skraćujemo svoj životni vek? Veća šteta od onog što ga skraćujemo, jeste što umanjujemo njegov kvalitet. Hajde da živimo svakog dana kao da smo na Sejšelima jer ipak , na kraju - sve od nas zavisi.
