Autor: Marina Lazarević, www.marinalazarevic.com
Lutkica iz Trsta i Zdravko Čolić su nam odavno objasnili da Italija ima veze sa estetikom. Serijal Filmovao Cosa Nostri i Mario Puzzo su nam objasnili da Italija ume da bude i opasna. A onda je Julia Roberts u filmu „Jedi, moli, voli“ objasnila alhemiju Italije – da je to zemlja u kojoj su hedonizam i ugađanje sebi u životu prioritet.
I tako i bi.
Milano sam upoznala prvi put kada sam došla u poseti drugarici koja je studirala master na Bocconiju. Bilo je puno ponuda za druženjem, šopingom i putovanjima i ta lakoća Italije te ponese, da količina informacija postaje naporna. U jednom momentu, u sred Milana, u pokušaju da kupim i vidim što više, pre polaska za aerodrom na Malpensi sam se zaustavila, sela sam u prvi kafić kod Duoma. Da, baš u onaj gde te služi konobar u fraku, sa rukavicama i gde espresso košta četiri puta više nego u baru iza ćoška. Baš tu. Vrlo svesno. I vrlo namerno. Osetila sam trenutak: Ja u ovom gradu nisam prvi put (regresoterapija je to potvrdila, godinama kasnije) i ja ću u ovaj grad dolaziti još puno puta. Ne mogu da žurim. Tu sam sad. Biću opet. I osetila zen u gradu koji ima jaku energiju. Za mene je tada postojao samo espresso i moj mir.
I tako i bi. Već nakon par meseci sam se doselila. Moj bivši dečko, sadašnji muž je radio u Italiji i računi za telefon su bili na nivou troškova rentiranja stana, tako da je selidba bilo jedino logično rešenje. Nije bilo interneta. Pre 18 godina. Živeli smo nekoliko godina tamo, onda smo došli u Srbiju i pre nekoliko godina sam osetila jak impuls da moram da se vratim.
I tako i bi. Pre tri godine, moja adresa je opet u Italiji. Sa burmom na ruci i dva nova člana. Sa karijerom koju sam ostavila u Srbiji. Prodatim stanom. Bez ikoga tamo. Početak. Od nule. U četrdesetoj godini. Restart života na svim nivoima.
Zašto? Nekima je jasno. Oni kojima nije, probaću da objasnim.
Italija je mudar, selektovani šoping, po potrebi.
Italija je kratka kafa i kroasan u kafiću ujutro.
Italija je ručak uvek u isto vreme, koji se planira, ritualno posvećuje i uživa sa kolegama ili prijateljima.
Italija je aperitivo posle posla i odlazak kući na večeru.
Italija je porodica kao prioritet i okupljanje nedeljom na ručku ili vikendom na večeri u restoranu.
Italija je radosno Buongiorno prodavca novina, pekara ili komšije.
Italija je zahvalnost na kraju svakog susreta i pozdrav – želim ti lep dan, jutro, veče, vikend.
Italija je poštovanje privatnosti.
Italija je putovanje vikendima na razne i različite destinacije, jer postoji struktura.
Italija ima puno mana, znam. Pisaću i o tome.
Ali njene vrline moj su prioritet i moje vrednosti. U njoj se osećam da živim svoj život kakav volim.
