Turizam kao delatnost jači je kao nikada ranije. Sve više turista putuje i u tome ih ne sprečavaju ekonomske krize, politički nemiri, terorizam, pa ni virusne epidemije.
Siguran sam da su glavni „krivac“ za ovoliki rast putovanja baš društvene mreže i razvoj ICT sektora, a u nastavku teksta ću objasniti zašto me niko ne može ubediti u suprotno. Na kraju teksta ćete dobiti i odgovor na pitanje: Šta danas ponuditi turistima?
Na početku svetske ekonomske krize 2008. godine ekonomski stručnjaci su prognozirali da će turizam i automobilska industrija kao delanosti pretrpeti najteži udar, jer, prvo čega će se ljudi odreći kada im se prihodi smanje su nov auto i putovanja. Dok se auto industrija i danas bori sa padom prodaje automobila, turizam je bio prva delatnost koja je izašla iz recesije i zabeležila rast.
Neki će reći da razlog tome leži u nižim avio kartama, razvoju niskotarifnih aviokompanija, nižim cenama putovanja… To je sve tačno, ali su i mesečni prihodi samih turista opali. Osnovni razlog takvog rasta u turizmu krije se u porastu popularnosti društvenih mreža i razvoju novih tehnologija.
Na ovu temu sam već držao nekoliko predavanja ali je poželjno da ova priča dođe do što više ljudi. Potrebno je posmatrati širu sliku uticaja društvenih mreža, interneta i novih tehnologija da bi se razumeo enormno veliki i presudni značaj koji imaju na turističku delatnost i kako bismo te promene uspešno iskoristili, jer društvene mreže nisu nešto trenutno, što će proći (kako mnogi misle), već revolucija koja je tek na svom početku!
Nekoliko činjenica:
– Fejsbuk 2012. godine ostvaruje rekordnih milijardu registrovanih aktivnih korisnika; iste godine turizam ostvaruje rekord od milijardu turista koji učestvuje u međunarodnim turističkim kretanjima u jednoj godini. Možda među ovim rekordima nema nikakve povezanosti, a možda o tome niste nikada ni razmišljali. I jedan i drugi trend nastavljaju svoj rast.
– Danas više od 80% turista svoje putovanje počinje i završava na internetu: koriste internet za ideju o narednoj destinaciji, kao alat za izbor destinacija i hotela, a sve češće i za samu kupovinu/rezervaciju. Više se čak ne postavlja pitanje da li su turisti rezrvaciju izvršili preko interneta već da li su to učinili preko kompjutera, tableta ili mobilnog telefona. Tu nije kraj – turisti koriste društvene mreže na samom putovanju, a naročito po povratku sa putovanja.
– Više od 42% šerovanog sadržaja na Fejsbuku čine putovanja. Još jednom: skoro polovina svega što ljudi šeruju na Fejsbuku ima nikakve veze sa putovanjima (fotografije, ponude, video klipovi, hoteli, tekstovi, putopisi…).
Dakle, turisti koriste internet pre, za vreme i nakon putovanja, obožavaju deliti sadržaje o (svojim) putovanjima na društvenim mrežama, a sa porastom korisnika Fejsbuka raste i broj turista u svetu.
Zašto turisti danas putuju?
Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama sve destinacije sveta su postale dostupne. Danas možemo lako pronaći fotografije gotovo svake turističke atrakcije u svetu, možemo pročitati tekstove o njima, iskustva drugih turista, pogledati klipove na Youtube-u. Možemo i prošetati tim destinacijama koristeći Google Street View!
Da li je ovo pretnja turizmu?
Zašto bi neko želeo da vidi Veliki kineski zid ako preko Google Street View-a može videti svaki kamen ove građevine?
Naravno da nove tehnologije nisu pretnja i ne smemo ih se plašiti. Čovek se nekada bojao i vatre, dok nije naučio da kako može da je iskoristi. Tako je i sa novim tehnologijama, moramo naučiti kako da ih koristimo i upotrebimo da bismo dobili više turista i gostiju.
Štos je u tome što turisti više ne putuju da bi videli destinaciju, već da bi je doživeli!
Za doživljaj destinacije potrebna su iskustva, i to ne bilo kakva. Turisti danas traže retka, jedinstvena i neponovljiva iskustva. Žele da iskuse ono što se ne može doživeti svuda.
O ovome priča čitava stručna turistička javnost, svuda u svetu – ponuditi turistima jedinstveno, lokalno, autentnično, nezaboravno. Međutim, niko ne ulazi u analizu zbog čega su turisti postali lovci na uzbudljive i jedinstvene doživljaje. Šta mislite, zašto je to tako?
Ljudi vole da šeruju sadržaje na društvenim mrežama, ali zašto?
Zamislite svoj Facebook News Feed (ekran na kome izlaze statusi vaših prijatelja) kada niko od vaših prijatelja ne bi postavio ništa mesec dana. Možete li zamisliti takav Instagram?
Društvene mreže bi postale dosadne kada niko ne bi ništa šerovao na njima i ne bismo ih ni koristili, to je jasno. Ali, zašto šerujemo sadržaje na društvenim mrežama? Niko nas ne plaća za to, niti nas neko prisiljava, ali i dalje to redovno radimo.
Uzmimo za primer jednog prosečnog Fejsbuk korisnika, Marka Markovića, koji ima 500 prijatelja na ovoj društvenoj mreži.
Kada Marko postavi status koji dobije manje od 5 lajkova, Marko postaje tužan :(. Možda je čak po malo i besan jer njegovi prijatelji ne shvataju poentu onoga što je postavio ili nemaju pojma šta je dobra muzika.
Kada Marko postavi status koji dobije 50 lajkova, njegovo raspoloženje je sasvim ok. Status je lajkovalo 10% njegovih prijatelja, neko je čak i šerovao što Marku potvrđuje da se njegov izbor deljenog sadržaja dopada i drugima, i da ga njegovi prijatelji uvažavaju i cene.
Kada Marko postavi status koji dobije više od 100 lajkova, Marko postaje: srećniji. Da, Marko je sada izuzetno srećan i ponosan na sebe. On je dobio društvenu potvrdu kvaliteta onoga što misli i govori. Marku to govori da ga njegovi prijatelji izuzetno cene. Jedan lajk je čak ostavila devojka koja se sviđa Marku. Marko je presrećan.
Međutim, na Fejsbuku se ovo brzo zaboravi u moru novih statusa drugih korisnika. Marku je bilo lepo par dana, ali on želi još novih lajkova. Zato Marko ponovo postavlja statuse. Neki dobijaju više a neki manje lajkova, ali Marko postaje pametniji i počinje šerovati samo sadržaje za koje je uvideo da dobijaju više lajkova. To mu često uspeva i Marko je srećan.
Možda vam sve ovo deluje smešno ili nerealno, ali budite uvereni da se većina nas ovako nesvesno ponaša, i to je sasvim ok.
Ljudi su jednostavno društvena bića, svako od nas ima želju i potrebu da bude prihvaćen u društvu, poštovan, voljen i cenjen u svojoj okolini. To oduvek bilo tako, danas su stvari samo prenete na društvene mreže – nekada je bilo bitno kako nas doživljavaju i šta o nama misle ljudi iz našeg sela, zgrade, odeljenja, dok nam je danas postalo podjednako važno šta o nama misle naši prijatelji na društvenim mrežama.
Lajkovi su postali ekvivalent tapšanja po ramenu, podrške, odobravanja, „bravo care!“, sviđanja i slično. Što više lajkova dobijamo, osećamo se priznatijim u našoj okolini, jer na Fejsbuku su svi oni do čijeg nam je mišljenja stalo.
Drugi veoma bitan razlog zbog kojeg ljudi šeruju statuse i sadržaje je kreiranje tzv. digitalnog identiteta. Naime, društvene mreže su dale ljudima priliku da ih ostali vide baš onako kako bi oni želeli da budu viđeni u očima drugih!
Retko ko je na Fejsbuku ista osoba kao i u realnom životu. Na društvenim mrežama sami uređujemo svoje profile, samo određujemo šta će se videti, a šta ne. Kreiramo našu ličnost u očima drugih onako kako mi želimo. Uostalom, slika ispod dovoljno govori. Na Fejsbuku nećemo postaviti fotografije na kojima smo loše ispali, nećemo postaviti pesmu koju slušamo krišom kada smo sami. Na društvenim mrežama kreiramo malo bolju sliku naše ličnosti, pa čak i u realnom životu pokušavamo kopirati tu našu „virtuelnu ličnost“, kako neko ne bi za nas rekao: ma vidi ga ovaj na Fejsu je kao nešto pametan a u stvari je smor i glup k’o noć.
Ok, dosta je sa psihologijom društvenih mreža, kakve to veze ima sa putovanjima?
Setite se početka teksta – skoro polovina svega što ljudi šeruju na društvenim mrežama ima veze sa putovanjima. Dakle:
– ljudi vole da šeruju sadržaje na društvenim mrežama
– ljudi naročito vole da dele sadržaje o putovanjima
Zašto su sadržaji o putovanjima toliko šerovani na društvenim mrežama?
Setimo se: turisti više ne putuju da bi videli, već da bi doživeli destinaciju; ali i da bi to što su doživeli šerovali sa ostalima na društvenim mrežama. Setite se i da turisti sada više nego ikada pre traže jedinstvene, neponovljive i uzbudljive događaje.
Zašto je baš sada tolika tražnja za individualizacijom putovanja i iskustava?
Zamislite da Marko Marković šeruje na Fejsbuku nekoliko fotografija sa svog letovanja. U pitanju su obične fotografije sa letovanja kakve je skoro svako od nas nekada napravio – par fotografija plaže i obale, fotografija iz sobe, na terasi, i to je to. Marko je imao sasvim običan odmor, onaj koji je bio popularan u 20. veku, u eri masovnog turizma. Ove fotografije ne predstavljaju ništa uzbudljivo i do sada retko viđeno za njegove prijatelje, i Marko ostaje bez značajnijeg lajkovanja.
Zato je ovakvih letovanja danas sve manje i zato Marko traži destinaciju, hotel i aranžman koji će mu doneti neki vid posebnosti, jedinstvenosti, nešto uzbudljivo i interesantno, nešto što većina njegovih prijatelja na Fejsbuku nije doživela.
Bitno je imati drugačije i posebno iskustvo na putovanjima, istaknuti sebe i naravno to zabeležiti kamerom. Marko ovde ima više opcija: može se izdvojiti samim izborom destinacije (neće obilaziti uobičajene destinacije koje se kod nas prodaju, već recimo Kubom ili Tajlandom), izborom smeštaja (što luksuzniji izgled, SPA centar i ostali sadržaji više kategorije, ili nečim totalno suprotnim – spavanje u vrećama, na drvetu i sl.), aktivnostima (Marko neće samo ležati na plaži već će ići na ronjenje, vožnju “bananom”, čamcem, padobranom, iznajmiće skuter,…), izborom hrane (ješće samo lokalna jela za koja njegovi Fejsbuk verovatno još uvek nisu ni čuli), pa i samim načinom fotografisanja (Marko će se truditi da mu fotografije ne budu obične i dosadne).
Fotografije sa letovanja na kojima Marko roni, pije najbolje lokalno vino, druži sa zanimljivim ljudima, skače bandži i odmara na ležaljci sa pogledom na neku daleku tropsku plažu dok cevčicom ispija kokos, će Marku, bez sumnje, doneti mnogo više lajkova od onih dosadnih i običnih. Zato Marko pri izboru putovanja traži sve sem običnog i standardnog.
Dakle, sadržaji sa putovanja uglavnom generišu dosta lajkova, a ukoliko su ti sadržaji uzbudljivi i drugačiji dobiće još više lajkova, mnogo više. Rekli smo već zašto su lajkovi potrebni ljudima i zašto Marko žudi za njima.
Marko će fotografije sa svog letovanja postaviti odjednom ili će ih postavljati narednih par meseci, ali čim ne bude imao više materijala neće biti više ni novih lajkova. To znači da mu je potreban novi sadržaj i Marko počinje da gleda ponude za Novu godinu i zimovanje, i to ne bilo kakvo. I tako se ciklus ponavlja.
To je razlog zbog kojeg ljudi putuju sve više i traže sve diferenciranije turističke proizvode i vrhunske doživljaje sa akcentom na lokalnu autentičnost.
Po povratku sa putovanja, dakle, sledi možda još uzbudljiviji trenutak od bilo kog doživljaja na samom putovanju – postavljanje fotgrafija na Fejsbuk! Naravno, biramo samo najbolje fotografije, odnosno svesno ili nesvesno biramo one fotografije za koje verujemo da će se dopasti našim prijateljima.
Lično zadovoljstvo koje će uslediti sa lajkovima i komentarima često je uzbudljiviji osećaj od samog putovanja.
Kada Markovi prijatelji na Fejsbuku vide da se Marko dobro proveo na letovanju poželeće da i oni nekud otputuju. Naročito će to poželeti kada shvate da svaka Markova fotografija ima najmanje 50 lajkova. Možda će izabrati istu destinaciju ali će dodati neki svoj pečat drugačijim i još uzbudljivijim aktivnostima.
Ako ste došli do ovde sa čitanjem možda odmahujete glavom i mislite kako sve ovo ne može biti tačno. Zato ću vam pružiti još nekoliko informacija…
Ne skačem bandži ako me niko neće slikati.
Od ljudi i agencija koje se bave tzv. avanturizmom sam dobio potvrdne informacije da turisti često ne žele da učestvuju u nekim aktivnostim ako to ne može biti snimljeno ili fotografisano. Ne žele skočiti bandži ili tandem skok iz aviona, ne žele se spustiti užetom niz stenu ili učestvovati u raftingu.
Prilikom raspitivanja o ovim aktivnostima turiste, osim cene, najviše zanima baš to – hoće li neko to snimiti. Za snimke i fotografije će rado platiti više, ali su isto tako spremni da ne učestvuju ako im to ponuđač ne može obezbediti.
Šta mislite, zašto je turistima toliko bitno da dobiju ove fotografije? Zbog sebe i svojih uspomena? Možda, ali ne verujem da te fotografije ostaju samo na njihovim hard diskovima.
Kad se “selfie” sa putovanja završi tragično
Nije samo bitno napraviti fotografiju sa putovanja, već napraviti što luđu i jedinstveniju fotografiju, onu koja je totalno kul, i koja će doneti mnogo više lajkova od neke prosečne.
Neki ljudi su toliko gladni lajkova na društvenim mrežama da su postali opsednuti poterom na nove uzbudljive sadržaje koji će im doneti popularnost na društvenim mrežama – a to svakako jesu uzbudljivi momenti na putovanjima.
Septembra prošle godine u Nacionalnom parku Yosemite (SAD) rendžeri su primili poziv da je jedna devojka teško povređena jer se okliznula i glavom udarila u stenu što je prouzrokovalo potresom mozga, velikim krvarenjem i polomljenim prednjim zubima. Kada su došli na mesto nesreće njen prijatelj je objasnio da su povređena devojka i troje njenih prijatelja pokušali da naprave tzv. “jumping photo” koji su želele da postave na društvenim mrežama. Obzirom da ova vrsta fotografije, koja je prilično popularna na društvenim mrežama, podrazumeva što jače zabacivanje nogu unazad prilikom skoka, ova devojka se pri doskoku okliznula i pala direktno na glavu.
Februara 2014. godine jedan ekstremni skijaš je želeo da svoj spust niz divlju padinu snimi Go Pro kamerom. Međutim, ono što nije uzeo u obzir je da kaciga sa ovom kamerom može promeniti njegov centar ravnoteže. Prilikom spusta je izgubio ravnotežu, udario u drvo i polomio vrat.
Jedan australijski “BASE jumper” je uradio par akrobacija prilikom skoka sa jedne litice i ubrzo zatim otvorio padobran. Pao je direktno u svoju smrt jer se jedno uže padobrana uplelo u kameru koju je nosio oko svog vrata.
Turistkinja iz Poljske je tokom posete Sevilji poginula kada je pokušala da napravi “selfie” sa Triana mosta. Ova 23-ogodišnja studentkinja medicine se okliznula i pala sa mosta dok je pokušavala da se uslika.
Još jedan par iz Poljske je na svom putovanju Portugalijom rešio da načini spektakularni “selfie” sa ivice kanjona, čak su i prešli preko zaštitne ograde da bi imali što spektakularniji prikaz. Izgubili su ravnotežu i pali u nekoliko stotina metara duboku provaliju. Sve to je gledalo dvoje njihove male dece.
Sasvim je jasno da su ove nesereće nastale iz želje ljudi da snime svoje aktivnosti i postave ih na Fejsbuk, Instagram ili Jutjub.
Ovakvih primera ima i previše. Mnogo više ima onih koji se, na sreću, nisu završili tragično (fotografije sa kobrama, anakondama, ajkulama, sa ivice provalija, i sl.) ali pokazuju spremnost turista da rade na ovakve rizike.
Iako su navedeni primeri možda malo ekstremniji i idu do krajnjih granica, jasno je na šta su turisti spremni i šta sve više žele od svojih putovanja.
Pitanje na koje svi već znamo odgovor:
Da li bi ljudi preuzeli iste ove rizike kada bi znali da se ne mogu snimiti i postaviti kasnije na društvenim mrežama?
Da sumiramo…
– Ljudi vole da šeruju sadržaje na društvenim mrežama. Ali, zašto šeruju kada nisu primorani i niko ih ne plaća za to?
– Ljudi šeruju sadržaje jer žele dobiti nove lajkove! Šta će im lajkovi?
– Lajkovi hrane našu unutrašnju potrebu da budemo voljeni i poštovani od ljudi u našoj okolini;
– Dakle, ljudi šeruju sadržaje za koje veruju da su kul, interesantni, zanimljivi, pametni… , odnosno, šeruju ono što veruju da će se njihovi prijatelji lajkovati;
– Putovanja su interesantna i zanimljiva, dakle idealna za društvene mreže. Oni koji dosta putuju su pametni, kul, dobro se zabavljaju i imaju sjajne doživljaje – idealno za izgradnju digitalnog identiteta kakvog svi želimo (da nas ljudi smatraju pametnim, zabavnim, interesatnim…);
– Sadržaj vezan za putovanja donosi nove lajkove. Sadržaj sa putovanja koji je neobičan, jedinstven i uzbudljiv dobija još više lajkova!
– Zato putovanja čine čak 42% šerovanog sadržaja na Fejsbuku!
Društvene mreže su omogućile ljudima da kreiraju svoje novo “Ja” na internetu i predstave se drugima baš onako kako žele da budu viđeni u očima drugih. Imamo priliku da na jedan novi način dobijemo poštovanje drugih i cenjenost u društvu, čime podižemo i sopstveno samopouzdanje i ličnu satisfakciju.
Razvojem novih tehnologija (sve dostupniji internet, digitalne fotografije, sve bolje kamere na mobilnim telefonima,…) ljudi su dobili priliku da svoje uzbudljive trenutke sa putovanja zabeleže i podele sa stotinama svojih prijatelja.
Pre 20-ak godina, kada biste se vratili sa putovanja, morali ste da idete kod fotografa da razvijete fotografije što je znalo da potraje. U međuvremenu i vaše uzbuđenje tim putovanjem prilično utihne pa te fotografije završe u albumu na nekoj polici i pokazujete ih samo određenim ljudima.
Danas vaše fotografije sa putovanja, u najmanjem, mogu videti stotine vaših prijatelja na društvenoj mreži (odmah nakon što ih napravite), što nosi određenu “obavezu”. Znate ono: nije isto kada izađete na lokalnoj telviziji ili u nacionalnom dnevniku – za širi auditorijum ćete se mnogo više potruditi da izgledate bolje, pametnije, zanimljivije, a kasnije će vas svi hvaliti kako ste bili odlični.
Turisti su danas željni novih putovanja i zanimljivih iskustava jer će im to doneti nove lajkove na društvenim mrežama. Lajkovi znače osećaj zadovoljstva, pripadnosti i cenjenosti u društvu, donose nam samopotvrdu i samopouzdanje, a potvrđeno je da sadržaji sa putovanja donose lajkove koji su nam toliko potrebni.
Rezultat je da svake godine sve više i više turista putuje, tražeći sve jedinstvenija i uzbudljivija putovanja.
Kako sve ovo može iskoristiti turistička privreda?
– Ponudite turistima vrhunske, autentične i uzbudljive doživljaje!
– Obezbedite im dobre fotografije;
– Obezbedite im internet, kako bi fotografije mogle da budu šerovane još dok su turisti u vašoj destinaciji (inače možda i neće biti nikada šerovane);
– Iskoristite društvene mreže i javite svima šta nudite, naučite kako se to radi na profesionalan način ili unajmite specijalizovanu agenciju za ove poslove, isplatiće vam se veoma brzo;
– Učinite svoju uslugu kvalitetnom (loša reč se sada čuje mnogo dalje);
– Edukujte svoje kadrove o načinima i mogućnostima primene interneta u turizmu.
Turizam je danas jači nego ikada ranije, a rast se nastavlja. Tome nisu doprinele niže cene avio karata ili vizne olakšice. Tehnološki razvoj mobilnih uređaja, interneta i društvenih mreža, osnovni su uzroci naglog i stalnog povećanja broja turista u svetu. I Taleb Rifai, generalni sekretar Svetske turističke organizacije, istkao je nedavno da su nove tehnologije presudne za razvoj turizma.Ovo je moje viđenje razloga za takav napredak turističkog sektora i u sve ovo sam potpuno siguran, ali bih voleo da čujem i šta vi mislite o svemu.
Preuzeto sa: www.turizamiputovanja.com
Foto: Unsplash
