Svake godine u junu, Italijani tradicionalno obeležavaju rođendan pice koja je postala simbol njihove kuhinje, ali i kulture.
Iako se recept za picu koja ima iste sastojke kao i pica margarita spominje u jednom italijanskom kuvaru iz 1866. godine, jedan drugi događaj – koji joj je i doneo slavu, uzima se kao povod njenog nastanka.
U početku, bila je to više “pogača sa paradajzom” koja se prodavala na ulicama i trgovima Napulja, i uglavnom je bila hrana siromašnog stanovništva.
Sve dok u junu 1889. godine, kuvar Rafaele Espozito iz picerije “Brandi” nije dobio poziv da sprema pice u Palaco Kapodimonte – letnjikovcu kraljevske porodice.
Postoji nekoliko priča o tome zbog čega je Rafaele dobio poziv, od kojih najčešće mogu da se čuju dve: prva – da je kraljica Margarita od Savoje sama tražila jednu takvu picu kada je videla da je ljudi na ulicama jedu; a druga da je pica pravljena povodom njenog dolaska.
Svakako, pica koju je pravio za nju, bilo da ju je sama tražila ili da ju je već čekala na stolu, Rafaele je napravio u bojama italijanske zastave: crveno (paradajz), belo (mocarela) i zeleno (bosiljak).
Od 2009. recept i način pripreme pice margarite je zaštićen EU oznakom Specialità Tradizionali Garantite.
Pica margarita se pravi na tradicionalan način od sastojaka vrhunskog kvaliteta. Zabranjena je upotreba bilo kakvih savremenih pomagala za izradu testa – njega priprema ručno majstor za pice – pizzaiolo.
Peče se na 485 stepeni tačno 90 sekundi. Ispečeno testo ne sme da bude deblje od tri milimetra sa koricom debljine između 1 i 2 cm, piše Nacionalna geografija.
Preuzeto sa: www.originalmagazin.com
Foto: Pexels
