Iskreno, nemamo problem sa tim što nam je more nedostupno, još manje što sada zaista nemamo nikakav izgovor za otkrivanjem krajnje izdašnih prirodnih lepota sopstvene zemlje, ali imamo problem sa onom posebnom duševnom glađu koja nas mori iznutra - nedostaje nam sadržaj koji podrazumeva nešto umetnosti, nešto hedonizma, nešto istorije i nadasve lepote koja hrani dušu. Nedostaju nam putovanja po Evropi i otkrivanje njenih veličanstvenih kutaka od kojih su mnogi (u ovom slučaju) poslužili kao inspiracija čuvenim pesnicima, slikarima, režiserima…
Kako vreme prolazi naš spisak sa "to do" listom postaje sve duži, ali moramo priznati i sve maštovitiji, istini za volju i bahatiji.
Nije nam više dovoljno što ćemo se prvo uputiti u Pariz koji sebi godinama obećavamo, ni u Firencu odmah potom, a na proleće sledeće godine definitivno u Skandinaviju koji toliko odlažemo.
Sada već detaljnije razrađujemo plan i hoćemo da postignemo što je više moguće za što manje.
Svesni smo da bismo hteli sve i odmah i da to nije najmudrija ideja, ali je u ovom trenutku, kada sve to što želimo izgleda odveć nedostupno, svakako najutešnija ideja!
Zato biramo racionalno, makar mi mislimo da je tako. Dve muve jednim udarcem ili u ovom slučaju tri, to je skroz korektno.
Nešto umetnosti, nešto istorije i hedonizma. Tri stavke na osnovu kojih smo odabrali nekolicinu mesta ucrtanih na mapi Evrope velikim slovima, ali ne zahvaljujući nadasve blistavom enterijeru ili događajima koja su se ovde desila, već zahvaljujući težini i duhu koji sa sobom nose, a u ovom slučaju i zahvaljujući očuvanoj lepoti specifičnog enterijera i estetike koja se neguje u istom duhu decenijama, pa čak i vekovima.
Kafei su nekada bila omiljena stecišta i okupljališta umetnika, kada kažemo nekada mislimo na period između 1700. i 1800. godine u kojima su se u kafeima skupljali intelekualci tog doba, srednja klasa, ali i aristokrate i oni na samom društvenom dnu lestvice.
Bez obzira na status, u kafee širom Evrope, dolazilo se da se jede, pije, sakrije od kiše, hladnoće, ali i razgovara. Dok je u slučaju pisaca, umetnika i intelektualaca situacija bila nešto drugačija - kafei su bila mesta na kojima su razmenjivane ideje, mesta na kojima se rađala inspiracija.
Neka od ovih mesta ostala su godinama netaknuta i uspela su da očuvaju svoj bezvremeni šarm.
Florian - Venecija
U pitanju je legendarni kafe na trgu Sv. Marka, otvorio ga Floriano Francesconi davne 1720. godine, pod imenom Alla Venezia Trionfante. Međutim, tokom vremena ovaj kafe je jednostavno postao poznat pod imenom Florian. Važi za jedan od najstarijih kafea u Italiji. Jadan od njegovih patrona bio je Canaletto, a ugostio je Rousseaua i Lorda Bayrona.
La Rotonde - Pariz
Na ugla dva čuvena pariska bulevara nalazi se još čuveniji kafe otvoren 1911. - La Rotonde. Redovni gosti ovog kafea bili su Modigliani, Matisse, Picasso i Hemingway. Hemingway je čak jednu od scena u A sunce izlazi, napisao direktno inspirisan doživljajem i atmosferom nastalom upravo u ovom kafeu. Sada je ovaj kafe mnogo veći, no što je bio tada, ali zahvaljujući boemskom stilu koji preovladava i dalje privlači umetnike i intelektualce iz čitavog sveta.
Literaturnoe Kafe - Sankt Peterburg
Svesni smo da ovaj kafe ne potpada pod evropske ali priča koja stoji iza njega, možda je najznačajnija na ovoj listi. "Knjiški" kafe u slobodnom prevodu, nalazi se na glavnoj ulici Sankt Peterburga, a poznat je kao omiljeno mesto dvojice ruskih pisaca Dostojevskog i Puškina. Enterijer izgleda skoro isto onako kako je i kada je Puškin u njemu popio svoju poslednju kafu, pre no što je izazavan na dvoboj u kome je i izgubio život. U kafeu se za jednim od stolova nalazi Puškinova voštana figura, kao posebna uspomena na ovaj tužni događaj.
Cafè A Brasileira - Lisabon
Dovoljno je reći da je ovo bilo mesto koje je Pesoa redovno posećivao i upravo ovde zakazivao sastanke sa svojim prijateljima piscima. Koliko je značajno za sam Lisabon, govori činjenica da se nalazi na listi kulturne baštine države. Ovaj kafe karakterističan je i zbog art deco stila koji u njemu preovladava, a poznat je i po tome što je upravo ovde prvi put servirana čuvena portugalska "bica" - kafa sa specifično jakom aromom. Brasileira datira iz 1905.
Gran Caffè Gambrinus - Napulj
Osnovan tokom perioda poznatog kao "Belle Époque", ovaj kafe bio je mesto na kome su se slušali koncerti i ujedno se uživalo u izvrsnim poslastičarskim specijalitetima, zato su ovde činili između ostalih Oscar Wilde, Ernest Hemingway i Jean-Paul Sartre, dok je jedan od patrona svojevremeno bila glavom i bradom austrijska carica Sissi. Izgled kafea ostao je praktično netaknut do danas, ukus kolača popeo se koji stepenik više, a značaj ovog mesta je neprocenjiv. Naime, upravo ovde rođen je običaj pod nazivom "caffé sospeso" ili susependovana kafa u bukvalnom prevodu. Običaj je podrazumevao da su bogati plaćali kafu za siromašne. Platili kafu po ceni od dve šolje. Na taj način bi sledeći gost ukoliko nema novca mogao da popije šoljicu toplog napitka besplatno.
Preuzeto sa: www.elle.rs
Foto: Unsplash
