Autor: Petar Srok, https://www.youtube.com/channel/UCwcMVWdl-p0EpYEKJyA8RMg
Ovo predivno putovanje Katalonijom kreće iz Barselone, grada jedinstvenih oblika i brzog života koji nikad ne spava. Ovaj grad je putopis za sebe i nemoguće ga je opisati u nekoliko rečenica te ću ga ovog puta preskočiti i zaputiti se vozom ka Kosta Doradi tj. Zlatnoj Obali.
Voz krivuda duž obale otkrivajući nepregledne plaže i mnoga turistička mesta na putu za La Metlju de Mar. Ovaj, na početku ribarski gradić nastao tek u 19. veku, sada je skrovito turističko mesto gde odsedaju najčešće Englezi i Rusi. U njemu možete osetiti pravo srce Mediterana. Male prodavnice koje prodaju sve što vam za uživanje treba: masline, ljubičaste smokve domaće španske pršute i ćerizo i bezbroj sireva koji daju miris jednoj od glavnih uskih uličica. U malim restoranima se mogu probati razni plodovi mora i ono što se nikako ne sme zaobići je tuna. La Metlja je veliki proizvođač tune, pa se ovde može naći najsvežija. Divlja riba koja se svojim ukusom ne može ni meriti sa onom iz uzgoja je još jedan od gurmanluka koji se ne smeju zaobići. Centar dešavanja je luka opasana cvećem i palmama i male plaže skrivene u uvalama od talasa mediterana. Ceo grad odiše nesvakidašnjim mirom koji potpuno briše stres svakodnevice.
Prvo isplovljavanje nam je pokazalo zašto se ovo zove zlatna obala. Na jutarnjem suncu koje se prelama o ravnu površinu mora, strme litice zaista dobijaju zlatnu boju.
Tu se ukrcavamo na malu ribolovačku jahtu od 12 metara koja će nam biti dom sledećih 14 dana.
Ceo prostor broda je do maksimuma iskorišćen pa sve izgleda kao trosobni apartman, samo umanjen, ali izuzetno komforan. Blago ljuljanje broda pojačava san, što me je posebno radovalo s obzirom na to da smo planirali da ustajemo ranije da bismo zoru osetili na moru. Prvo isplovljavanje nam je pokazalo zašto se ovo zove zlatna obala. Na jutarnjem suncu koje se prelama o ravnu površinu mora, strme litice zaista dobijaju zlatnu boju.
Sledećih nekoliko dana uživamo u plovidbi i dok ja čekam veliku tunu moja žena uživa loveći desetine skuša lokardi i šaruna. Znam mnogi će reći da većina žena ne voli ribolov ali ovo je zaista posebno iskustvo koje podiže adrenalin tokom borbe sa ribom, a kasnije razvlači osmeh kada se vrelo skine sa gradela. Uspeli smo uloviti i dve ogromne tune sa kojima je borba trajala po nekoliko sati. Ovde se vidi izdržljivost i kondicija ribolovca. Sve snimamo kako bi kasnije to postala putopisna emisija. Svaki put bi posle otprilike četiri sata ribolova poskakali u vodu sa broda da se rashladimo i to na pučini 20 do 40 kilometara od obale. Tu doživljavamo iznenađenje. Sa broda, modra boja Mediterana kada se u nju zaroni pretvara se u najlepšu tirkiznu.
Sledećih nekoliko dana uživamo u plovidbi i dok ja čekam veliku tunu moja žena uživa loveći desetine skuša lokardi i šaruna. Znam mnogi će reći da većina žena ne voli ribolov ali ovo je zaista posebno iskustvo koje podiže adrenalin tokom borbe sa ribom.
Posle deset dana uživanja u zlatnoj obali i neverovatnoj La Metlji koja nam je svih tih dana bila baza krećemo brodom ka delti reke Ebro. Na samom ušću peščana plaža koja se pruža dokle pogled doseže. Pusta i bajkovita ostavlja utisak kao da smo mi prvi koji su se ovde iskrcali. Ova teritorija je nacionalni park koji čuva veliki broj različitih ptica močvarica. Kako ulazimo u reku otkrivamo vrste koje nikada pre nismo videli dok večernje sunce boji trsku plamenim bojama. Ove boje dodatno pojačavaju flamingosi koji se ovde gnezde. Graciozni i slobodni plešu diveći se zalazećem suncu. Noćimo u jednom kanalu delte koji se završava na plaži. Za tili čas smo nalovili dvadesetak plavih kraba koje su pravi delikates. Uživamo u novim ukusima dok slušamo noć u ovoj divljini.
Ujutru ulazimo dublje u kopno i prolazimo pored grada Amposte koja je u 4. veku bila luka starih Rimljana na Mediteranu, a danas je 30 kilometara u kopnu. Ostaci luke se i starog grada se i danas vide sa reke što je i najbolji način da se lepota ovog grada sagleda.
Ovaj predeo je isprepletan poljima pirinča i plantažama južnog voća, a sama reka je do te mere prozirna da se leko mogu videti ribe koje njom krstare.
Iskrcavamo se nedaleko od malog gradića Tortoze koji takođe obiluje istorijom, ali se u njemu ne zadržavamo već krećemo kolima ka Penikoli, gradu kojeg su u 13. veku osnovali templari.
Kako ulazimo u reku otkrivamo vrste koje nikada pre nismo videli dok večernje sunce boji trsku plamenim bojama.
Moćne zidine ovog grada razbijaju talase mediterana i čuvaju bogatu i turbulentnu istoriju.
Sada je Peniskola veoma turističko mesto gde tokom sezone dolaze hiljade turista koji uživaju u dugoj peščanoj plaži i kulturnim dešavanjima među kojima je i festival komedije.
Velika gužva nas tera da se vratimo na brod ukotvljen na rubu plantaže pomorandži. Ovog puta spremamo ribu iz reke gde se na meniju nalazi brancin, som i šaran. Ovde se naša avantura završava i sada nam ostaju dani montaže materijala koji smo snimili.
Foto: Unsplash, Pexels
