Autor i foto: Jelena Jović, www.jjtravelblog.rs
U životu dobiješ onoliko koliko si spremna da daš. Koje blago možeš i želiš da podeliš sa svetom iz svoje Riznice?
Zaista mi je žao što Petru nisam upoznala ranije…
Kada sam prvi put kročila velikim kanjonom Sik, prožeo me je osećaj da sam se ponovo vratila kući. Boje i tekstura stena, nijanse i prelivanja, tako su mi bile poznate i bliske, tako slične meni. Čak i kada sam, ne prestajući da fotografišem i telefonom i fotoaparatom, napravila selfie, nijanse i pramenovi moje kose su mi se učinili kao produžeci tih veličanstvenih stena koje su se nadvile nad tesnac.
Izraz mog lica, sjaj u očima kao da gledam voljeno biće, rumenilo obraza kao kada shvatim da sam zaljubljena, blago proširene nosnice koje upijaju mirise davno prošlih vremena i široki osmeh radosti, govorili su mi da ta snažna veza koju sam duboko u sebi prepoznala, stvarno postoji. Konji sa perjanicama i zvoncima, upregnuti u šarene, starinske kočije kojima su upravljali Beduini, pravili su magiju dok sam se približavala čarobnom mestu od kojeg zaista zastaje dah – Riznici. Osećala sam da je blizu pa sam, pre nego što se ukazala, zatvorila oči i koračala polako, oslanjajući se šakom o stenu da mi usmerava korake. Kada je moje lice obasjalo sunce, znala sam da je vreme da širom otvorim oči, dok mi je srce bubnjalo u grudima toliko snažno da sam mogla da ga čujem. Oči su mi se ispunile suzama, možda zbog prodorne sunčeve svetlosti, ali verovatnije od oduševljenja lepotom koje često samo genijalna umetnička dela izazivaju u nama. Ova veličanstvena građevina, grobnica jednog od čuvenih vladara zaista jeste građevinsko i arhitektonsko čudo i navodi nas da se zapitamo - koje blago koje nosim u sebi sam spremna da pokažem svetu?
Ispunjena energijom dnevne posete Petri i Riznici u njoj, probudila mi se želja da to isto, kako sam u početku pomislila, doživim i noću. Međutim, Petra by night je potpuno druga dimenzija. U zgusnutom mraku kanjona Sik koji sam tokom dana prepešačila upijajući nijanse terakota boje, oblike stena koje formiraju oblike poput slona, ribe, karavana kamila, pa čak i muškarca i žene u strastvenom poljupcu, tada sam tek osvestila koliko se probude i intenziviraju ostala čula.
Čulo vida je uživalo samo u iskričavoj svetlosti hiljada papirnih lampiona koji su poređani jedan ispred drugog, osvetljavali put od ulazne kapije do veličanstvene riznice koja je, sada još više, osvetljena raznobojnom svetlošću plenila iz potpunog mraka nas posetioce da uđemo i prođemo kroz nju kao kroz neki portal u paralelne svetove. Na platou ispred riznice, u savršeno akustičnom prostoru, Beduini su prepričavali legende i uzbudljive priče o moćnim kraljevima i mudrim princezama lepoticama misteriozno nestalog kraljevstva, svirali i pevali stare pesme na instumentima poput gusala, kreirajući atmosferu koja me je vratila u detinjstvo, neka prošla iskustva kada sam kao dete širom otvorenih očiju u mraku uz toplu svetlost vatre slušala priče svojih predaka.
Nisam te noći mogla dugo da zaspim i prevrćući se po krevetu, prebirala u glavi slike koje su poput vatrometa iskakale, prikazujući mi prizore toliko pune života, vreve i intenzivnih boja da sam se pitala da li je to moja bujna mašta ili neka sećanja na drevna vremena kada je Petra bila prestonica najmoćnijeg kraljevstva na prostorima Bliskog Istoka.
Petra inspiriše na razbijanje predrasuda, oslobađanje strahova i navodi na avanturu posle koje ništa više ne može da bude isto. Misteriozni grad, grobnice, hramovi uklesani u stenama na nepreglednom prostoru, drevno Nabatejsko kraljevstvo, staro oko 3000 godina otkriveno je za Evropljane i ostatak sveta, tek početkom 19. veka. Beduini, koji danas žive ovde kao svojevrsni starosedeoci, čuvali su dugo tajne ovog fantastičnog grada, dok francuski avanturista, istraživač, prerušen u jednog od njih, nije delimično skinuo veo misterije.
Petra je i dalje nedovoljno istražena, neobjašnjena, kontradiktorna i magična i baš takvu je treba upoznati. Mene je naučila da informacije koje su mi potrebne ne dobijam uvek umom, pa čak ni čulima, nego srcem i dušom, a upravo do njih mistična Petra dopire.
