Autor: Jelena Višnjić, diotima.rs
Daću vam detaljan opis mog petodnevnog odmora i gomile informacija koje se nadam da će da vam posluže, ako i kada se budete odlučili da posetite ovaj gradić.
Od aerodroma do centra možete da stignete i železnicom i autobusima. Malpensa Express je ime linije ako se odlučite za voz. Mislim da idu na svakih 15ak minuta i da vožnja traje oko 30. Mi smo se, doduše, i u dolasku i u povratku bili odlučili za autobus. Postoji Malpensa Shuttle služba – autobuska linija koja staje odmah ispred glavnog izlaza sa terminala i vozi vas direktno do centra, do glavne autobuske stanice/Milano Centrale. Karta je 10e i u tu cenu ulazi prtljag . Mi smo je kupili odmah kad smo izašli sa terminala u zgradi aerodroma, na šalteru. Lepo su obeleženi. Na istim šalterima možete da uzmete i kartu za voz.U povratku smo uzeli kartu kod vozača. Vožnja traje oko 45 minuta. Busevi idu zvanično na svakih 10ak minuta, tako da ako ste propustili jedan, nećete dugo čekati.
CENTAR – HOTEL
Mi smo se za ovaj deo rute bili odlučili za taksi. Pitali smo prvo taksistu koliko bi otprilike bila vožnja do našeg hotela i iznenadili smo se kada nam je rekao da bi bila do 20e, pogotovo uzevši u obzir na to da nam je hotel bio poprilično udaljen i da smo došli u vreme praznika. Na kraju nam je vožnja izašla 13e.
N.B. U tih par dana boravka najviše smo platili taksi u novogodišnjoj noći i tada nas je izašao 18e od Duoma do našeg hotela.
HOTEL
Odseli smo u Hotel degli Arcimboldi. Preporučujem ovaj hotel. Bio je pogotovo tada iznenađujuće pristupačan (rezervisali smo svega par dana pred doček). Doručak je bio uključen u cenu. Sobe su prelepe i čiste. Kupatilo isto. Na Booking sajtu mu je ocena 8.1. Jedini minus bi mu bio wi-fi koji skoro uopšte nismo imali (možda jednom u tri ujutru), ali ponovo, uzimam u obzir da je bio krcat i da je bila nova godina. Wi-fi prijem u lobiju je bio odličan, doduše.
Hotel je udaljen od centra i nalazi se u Bicoca-Zara distriktu. Ono što je ogroman plus njegovoj lokaciji – metro stanica je na bukvalno 2 minuta od hotela. Stanica se zove Bignami. To je prva, odnosno poslednja stanica ljubičaste metro linije – najnovije metro linije, i najkraće. Metro vas vodi tačno do centra. Vožnja traje oko 15ak minuta. Nije nam se desilo da voz čekamo duže od sedam minuta.
METRO
Metro nam je dosta značio. Na samom početku smo rešili da uzmemo voznu kartu koja važi 48h od trenutka otkucavanja (ovo je bitno da naglasim). Kad nju kupite niste ograničeni brojem vožnji. Koštala je 8,25e za jednu osobu. (Karta koja važi 24h je 4,50e) Zvanični naziv – abbonamento bigiornaliero urbano. Mi smo imali na našoj stanici aparat i tako smo uzeli kartu. Nisu komplikovani, lako se snađete pri odabiru karte. Mašina vraća kusur, ali za plaćanje morate da koristite novčanice do 50e.
Leonardova Poslednja večera
se nalazi u crkvi Santa Maria Della Grazie i nikako ne možete da je vidite ako probate da uđete sami. Da biste uspeli da uđete morate da budete
deo grupe.
** Za naš trodnevni obilazak Milana koristili smo se samo metroom i našim nogama, tako da nažalost ne mogu da vam kažem ništa na temu buseva i tramvaja.
OBILAZAK
Šta ćete da obiđete u potpunosti zavisi od vas samih, naravno. Ja ću sa vama da podelim iskustvo o poseti par znamenitosti koje smo mi uspeli da uguramo u ta neka tri dana oko Novaka: Duomo di Milano, Galleria Vittorio Emanuele II, Via Dante, Piazza Castello / Sforzesco Castle, Parco Sempione, Arco Della Pace, Via Brera, Navigli.
Prvo veče, odmah po smeštanju u hotel, uzeli smo metro do Duoma. Da sam mala i da pišem sastav na temu trenutak koji nikad neću zaboraviti bi bio baš onaj kada smo se peli stepenicama i izlazeći iz metroa ugledali prvo ogromnu jelku, a potom milansku katedralu. Koliko god da sam viđala Duomo na slikama, da mi je čak malo i dosadio, ipak nisam mogla da ostanem ravnodušna pri ovom ličnom upoznavanju. Nažalost, pri sebi nisam imala širokougaoni objektiv da bih vam na najbolji mogući način dočarala njegovu grandioznost, ali sam pokušala da uhvatim momenat momka koji je nonšalantno pušio cigaru na vrhu stepenica, a u pozadini se samo nazire kolosalnost jelke i katedrale. Zapravo, zato što sam imala samo fiksnu 50icu (objektiv kroz koji stvari vidite isključivo kako ih ljudsko oko vidi, bez izobličavanja tj. distorzije) čak i kada sam prešla na drugu stranu ulice nisam uspela da uhvatim ceo objekat. O famoznim terasama Duoma – krovu ove katedrale, imate detaljnije u nastavku posta. Njih smo posetili tokom dana.
VIA BRERA
Prvi dan smo šetnju započeli obilaskom ulice Brere. Za mene, koja sam ljubitelj vintage radnjica, to je nekako bio logičan prvi korak, jer sam jedva čekala da pređem prag poznate vintage radnje Cavali e Nastri. Njihova ponuda je zaista raznovrsna (videla sam YSL smoking-haljinu koja me je oduševila!), ali su i cene malo jače, pogotovo za naša poimanja. Nisam ništa našla ispod 100e, a da mi se svidelo. Međutim, sama radnja je jako interesantna, tako da preporučujem da bacite pogled u svakom slučaju.
*** Kad već pričamo o vintage radnjama – pored zamka, na trgu Castello, imate još jednu predivnu koja se zove Pauline, ali generalno, a pogotovo za naš džep, najbolje su ulične tezge i radnjice u Naviglio oblasti. Nažalost mi smo stigli da je obiđemo tek prvog januara kada ništa nije radilo, ali je zato jedna od mojih najboljih drugarica koja živi u Milanu, tamo uspela da ulovi neverovatne komade – Jean Paul Gaultier sako, DKNY suknju i slične stvari, a sve za 20 – 40e. ***
U Breri se nalazi Pinacoteca di Brera, galerija koja je pravo mesto za ljubitelje italijanskog slikarstva.
Za mene, koja sam ljubitelj vintage radnjica, to je nekako bio logičan prvi korak, jer sam jedva čekala da pređem prag poznate vintage radnje
Cavali e Nastri.
Takođe smo naleteli na Farage – jednu predivnu poslastičarnicu, u koju bi bilo divno da skoknete ako ste sladokusci, a šetajući se dalje, ja sam čak u jednom izlogu videla model moje buduće venčanice, hihi.
PIAZZA CASTELLO / SFORZESCO CASTLE / PARCO SEMPIONE
Kada na kraju Via Brere skrenete levo u ulicu Via Pontaccio ona vas vodi direkt ka zamku. Na trgu ispred ulaza u zamak, Piazza Castello, nalazi se jedna od retkih fontana (sad tek ukapirah da pored ove nisam videla fontane u Milanu!). Da budem iskrena, zamak sam po sebi nije vau, mada moram da se ogradim da sam ih se vala nagledala tokom putešestvija, pa sam možda malo oguglala. Ono što doduše jeste lepo je njegova zadnja bašta, odnosno kada prođete kroz sam zamak i njegovo unutrašnje dvorište, u jednom trenu će pući divan pogled ka kapiji Arco della Pace. Tu smo kupili pečeno kestenje i krenuli polako u šetnju parkom Sempione.
ARCO DELLA PACE
Porta Sempione se smatra gradskom kapijom Milana.
Arco della Pace je naziv trijumfalne kapije na kraju parka Sempione, a koja je sagrađena po Napoleonovom naređenju, jer ulica Strada del Sempione zapravo povezuje Milano i Pariz.
Mi nažalost nismo krenuli ka Parizu, već smo se vratili nazad kroz park i kroz zamak, u ulicu Dante.
VIA DANTE
Ulica slična Knezu, pogotovo na samom početku. Rekli su nam da je na kružnom toku pre ulice – zvanom Largo Cairoli – početna stanica tramvaj restorana zvanog ATMosfera. Nažalost nismo uspeli da klopamo u njemu jer mora da se rezerviše par dana unapred, pogotovo zato što se tramvaj zaista kreće, pa morate da znate kada će biti na početnoj! Na samom početku ulice Dante ono što mi je prvo privuklo pogled bila je otvorena biblioteka, koja izgleda kao jedan kiosk prepun knjiga, a nakon što napravismo dva koraka dalje bili smo uvučeni u magiju levitirajućih budista. Mada, meni su najčarobnije bile flaše pune rastopljenih sveća, pogotovo jer su mi dale jednostavnu ideju kako da jednog dana ulepšam sebi kutak u dvorištu.
U ovoj ulici se završio naš prvi dan obilaska. Klopali smo u jednom od restorana i metroom se vratili do hotela. Pa, pošto smo se poprilično napešačili prvog dana, a bome i nakupili hladnoće, drugi dan smo rezervisali isključivo za posetu terasama milanske katedrale i kulturnom uzdizanju!
Inače sam ogroman štreber u duši i obožavam muzeje (dok sam živela u Londonu nisam izbijala iz Nacionalne galerije), a imala sam pritom nenormalnu sreću da su baš u ovom periodu bile dve velike izložbe u toku. Prva koju smo posetili je bila posvećena mom omiljenom slikaru (dobro, on i Tarner dele prvo mesto) – Van Gogu – a druga izložba je čak bila interaktivna i bila je posvećena mom najdražem genijalacu (i nindža kornjači) – Leonardu Da Vinčiju.
Iako su verovatno prošle i jedna i druga, ovo pominjem zato što je Van Gogova postavka bila u Piazzo Reale muzeju koji se nalazi odmah pored Duoma. Mislim da je univerzalna cena ulaznice i da je 9e. Ovde se postavke često menjaju, tako da ako volite umetnost pogledajte obavezno šta je trenutno aktuelno. Nikada ne znate šta bi moglo da bude, npr, pored Van Goga u istoj zgradi bila je izložba posvećena godišnjici Pirelijevog kalendara!
E da, bitna napomena!
Leonardova Poslednja večera se nalazi u crkvi Santa Maria Della Grazie i nikako ne možete da je vidite ako probate da uđete sami. Da biste uspeli da uđete morate da budete deo grupe. Sem ako ne idete sa većim društvom, preporučujem vam da čak pre nego što pođete za Milano odete na net (ukucajte Last Supper Tour), nađete u okviru koje grupe želite da uđete i odmah rezervišete svoju ulaznicu, jer stvarno idu kao lude. Mislim da je 35e najjeftinija ulaznica koju videh. Takođe zadržavanje ispred slike je 15ak minuta. Ulaznice znaju da budu rasprodate nedeljama unapred (što se meni nažalost desilo – sve do kraja januara su bile rasprodate), tako da ako idete u Milano sa namerom da vidite ovo remek delo preporučujem čak da se prvo osigurate da imate ulaznicu, pa tek onda avionsku kartu.
DUOMO TERASE – TERAZZE DEL DUOMO
Na krov Duoma možete da se popnete ili liftom ili stepenicama. Razlika u ceni nije velika (stepenice 7e, lift 9e). Mi smo se opredelili za stepenice jer nam je prosto bilo zabavnije tako.
NAVIGLIO
Kao što prethodno pomenuh, Naviglio smo stigli da posetimo trećeg dana odnosno prvog januara, tako da nažalost ostadoh praznih šaka kada su u pitanju unikatne stvarčice, jer su sve radnje bile zatvorene, a uličnih prodavaca nije bilo. Ova oblast se inače smatra boemskom i puna je kafića i radnjica. Kanal koji je inače pun vode je bio ispražnjen zbog EXPO-a, da bi ga očistili i sredili. Izgledalo je kao da se sve urotilo protiv nas, ali smo zato makar u poslastičarnici Amorino uživali u najboljim palačinkama koje smo u životu probali – sa čokoladom i sladoledom od vanile i karamele sa slanim puterom! Ovo mi je najfotogeničniji deo grada, pa nisam mogla da se suzdržim od škljocanja! Preporučujem da ako imate smartfonove skinete unapred mapu metroa i mapu užeg centra.
Tekst iz 2015. godine.
Foto: Jelena Višnjić, Unsplash
