Autor: Jasmina Stojanović
Upoznajte Draganu Nikolić. Zašto? Zato što se verovatno prvo zaljubite u korice knjiga koje je ilustrovala, pa tek onda u samu knjigu.
Ko je Dragana Nikolić? Neko ko voli da čita, priča nam Dragana o sebi. Baš kao što na koricama knjiga koje dizajnira igraju obrisi i boje, trepere emocije, bude se simboli i mi počinjemo ples sa pričom i pre nego što smo priču počeli da čitamo. Dragana Nikolić je…
Neko ko se bavi lepotom knjige, kako ume da kaže Bole Miloradović, ako već ne postoji neka lepša domaća reč. Da li je to zanimanje? Da, zanimam se time već neko vreme. Skoro petnaest godina. Mada više bih rekla da volim. Pitam se ponekad, da li sam ja to izabrala, ili je to mene izabralo. Kao što imam osećaj da me biraju neki određeni pisci. Kao kad sam se čitavo jedno leto bavila francuskim pesnicima srednjeg veka sa prevodiocem Koljom Mićevićem, za jednu trotomnu knjigu i imala čudan osećaj njihovog prisustva i odobravanja.
Neko ko smatra da je dizajn aktivizam. Aktivizam koji ne mora biti direktan, dovoljno je opredeliti se za određenu oblast, za koju smatraš da možeš nešto doprineti, promeniti. Imati privilegiju da odabereš. Da radiš ono što voliš. Ili voliš ono što radiš. A menjaš najviše i jedino sebe. I za to moraš biti odgovoran.
Neko ko kad se umori od slaganja slova i slika, bira pokretne slike. Eksperimentiše sa pročitanim, dobije muziku na dar, i onda slaže slike u film.
Tako misli da šalje poruke drugima, da je odabrala svoj način komunikacije. Jer joj ostale ostaju nedorečene. Da se tako dobacuje sa autorima, piscima, pesnicima, pogotovo sa onima koji više nisu živi. I sa njima se može komunicirati. Jer živa je reč, postoji, šalje se i prima. Knjiga je medijum, objekat, posrednik, a ona je jedan od tih medijatora, ili bar voli tako da misli.
Knjiga je medijum, objekat, posrednik, a ona je jedan od tih medijatora, ili bar voli tako da misli.
Čitanje između redova, razumevanje, intuicija. Potrebna je nekakva izvrnuta logika. Vizuelni odgovor na pročitano i nepročitano. I to je neka vrsta komentara. Emocije i igra. Svaki put je drugačije zato što je i svaki autor drugačiji, i svako od tih kreativaca mogao bi da uradi različito rešenje na istu knjigu.
Kako se oseća dok čita knjigu? Privilegovano. Jer obično čita knjigu pre ostalih. (I čita je elektronski, dobije tekst u wordu ili pdfu. Forma više nije važna. A nisam ni sentimentalno vezana za knjigu kao predmet). Oseća se kao čitalac sa misijom, da pažljivo pročita i svojim rešenjem približi knjigu budućim čitaocima. Oseća se kao i prevodilac, tumač, u neku ruku, kao senka, kao neko ko treba da predstavi tog autora, a ne sebe. Znači, jedan podvig skromnosti – obasjati drugog.
Da li postoji inspiracija? Da, ali, kako kaže Pikaso, mora vas zateći dok radite.
Htela sam da vam ispričam jednu priču. Počelo je ovako: Zove se “Propovedanje ljubavi”, pesnik je Branko Miljković, želela sam da to bude baš on. Baš na ulasku u novi milenijum. Nekako mislim da je i on želeo da to budem ja. Možda. Zašto pamtimo prve? Zato što su važni, zato što nas određuju. Zato što se ljubav vraća, i ono što smo dali, zato što je energija. Propovedati ljubav i pomoći, na način koji možeš. Onim što umeš.
Sada, zove se “Divlja tama”. Pesnik je Mehmed Begić. Priprema se. Ne volim da pričam o knjigama koje su u procesu. To nije kao kad želiš da radiš na knjizi Dejvida Linča toliko da te izdavač sanja. To je željeno godinama. Od nekih zimskih stihova. To su se potegle sve moguće energetske veze da se ta saradnja desi. I dešava se. Ne znam kako bih to opisala. I da li je potrebno. To je dah karipskih obala, baš kad je nemoguće nigde putovati. To je jazz i improvizacija. Melanholija soba. Enterijer detektivskih kancelarija noar filmova. To je ventilator na plafonu i gramofon u koferu. A zašto i moraš bilo gde putovati, kada imaš reči i možeš da sediš u svojoj sobi, zatvoriš oči i već osećaš kako se njišu palme i kako pesak šušti pod stopalima. Domaštavati ono neizgovoreno. Nenapisano. Poezija se prelila sa papira u muziku, muzika u film. Ovo smo napravili do sada.
Instagram: draganaxnikolic
Foto: Dragana Nikolić
.png)
