Autor: Tatjana Obradović, The Key of Love
“Nikad me ne isceli od ljubavi, samo joj dopusti da raste. Neka moja ljubav sutra bude stotinu puta snažnija nego što je danas! Želim da osećam ljubav, samo zbog ljubavi…”
Ljubav… Ta večna enigma, magnet koji nas privlači, energija koja pokreće ceo Univerzum. Šta je ljubav? Kakve ljubavi postoje? Ne želim da budem pretenciozna da je ikad mogu raščlaniti ili objasniti, hajde da makar zavirimo u tu nepreglednu oazu životne radosti.
Sedam vrsta ljubavi
Ovih dana možemo da naiđemo na tri najčešće podele ljubavi: filiju, eros i agape. Gde se filija objašnjava kao platonska, prijateljska ljubav, eros kao partnerska ljubav koja uključuje i strast i fizički aspekt ljubavi, i agape, takozvana čista božanska ljubav, koja u sebi sadrži obe prethodne, a uključuje dozu bezuslovnosti, čiste, božanske ljubavi.
Međutim, stari Grci delili su ljubav u sedam kategorija i svaka je bila veoma važna. Smatrali su da je istinski bogat čovek onaj koje je imao sreće da iskusi svaku od ovih sedam vrsta ljubavi.
Prva je Eros, strasna ljubav, imenovana po grčkom bogu Erosu koji je vladao strašću i požudom. Eros, kao prva vrsta ljubavi, definisana je kao božanska ljubav i čežnja, najintenzivnija vrsta ljubavi koja se često povezuje sa mladošću ili sa našom prvom velikom ljubavlju. Eros se stvara iz želje i seksualne privlačnosti. Stari Grci su se najviše plašili ove vrste ljubavi zato što su smatrali da je opasna i da njena moć može da nas uništi.
Druga vrsta ljubavi je Filija, bratska ljubav, iskrena, platonska ljubav koju osećamo prema braći i sestrama ili najboljoj prijateljici. Filija je više vrednovana i više negovana nego Eros, jer su smatrali da Filija ima čak i moć da podigne i izgradi kraljevstva. Filija postoji tamo gde se ljudi razumeju, poštuju i imaju sličan sistem vrednosti i mišljenja.
Treća vrsta ljubavi je Ludus, razdragana ljubav, gde igra, flert, zabava, pomalo detinjasto ponašanje, bezazlenost, ples i glasan smeh ispunjavaju prostor i vreme. Današnje mlade generacije, koje se brzo sastaju i lako rastaju, upoznaju preko Tinder-a i sličnih aplikacija, oživljavaju i vraćaju Ludus u naše moderno društvo. Ludus je stanje ljubavi gde živimo potpuno u sadašnjem trenutku, ne razmišljajući o tome šta se može desiti u budućnosti.
Nasuprot Ludusu je četvrta vrsta ljubavi zvana Pragma, koja bukvalno znači stati i ostati u ljubavi (standing in love). Kod svih ostalih vrsta ljubavi kažemo da kad se zaljubljujemo, ‘padamo u stanje ljubavi’ (falling in love).
Pragma je dugotrajna ljubav, kao zimzeleno drveće, između dvoje supružnika, koja se razvija u toku dužeg vremenskog perioda. Drevni Grci smatrali su Pragmu jednom od najuzvišenijih oblika ljubavi, istinsku posvećenost koja zahteva razumevanje i kompromis, poštovanje i odanost. Ovo je pragmatična i fleksibilna vrsta ljubavi.
Svako može da se zaljubi (to fall in love), ali je za razvoj Pragme potrebna svesna odluka i posvećenost, gde se par odlučuje da stane i ostane zajedno (standing in love) u pragmatičnoj ljubavi, i u dobru i u zlu.
Drevni Grci smatrali su Pragmu jednom od najuzvišenijih oblika ljubavi, istinsku posvećenost koja zahteva razumevanje i kompromis, poštovanje i odanost.
Agape je peta vrsta ljubavi, nesebična ljubav, najčistija vrsta ljubavi prema društvu, svetu, narodu, čovečanstvu, ljubav koju darujemo, a da pri tom ne očekujemo ništa za uzvrat, ljubav koja se ogleda u svim vidovima dobrotvornih dela, kada osećamo simpatiju i empatiju i pomažemo ljudima koje ni ne poznajemo.
Želja da svet postane bolji za sva živa bića je tipičan primer ove vrste ljubavi. Hrabrost da se suprotstavimo nekome za koga smatramo da se loše ponaša, želja da zaštitimo slabije su takođe primeri Agape ljubavi. Svetu danas treba više Agape ljubavi.
Filatija je ljubav prema sebi. Često čujemo da treba sebe više da volimo, samo nam retko ko kaže šta to znači i kako se to zaista radi.
Stari Grci delili su Filatiju u dve podvrste, negativnu, sebičnu, egocentričnu Filatiju koja se bavi samo zadovoljavanjem sopstvenih čula, traži popularnost, zgrće slavu i bogatstvo za sebe. Ova vrsta Filatije se često ogleda u narcisoidnim tendencijama.
Pozitivna Filatija je zdrav oblik ljubavi prema sebi, ljubav koja nam treba da bismo nastavili da se razvijamo kao duša i kao osoba, ljubav koja nam je potrebna za dalji razvoj ličnosti.
Istinski može da stane do drugih jedino ako nam je istinski stalo da nas samih.
Kada se ujutro probudimo ranije da bismo meditirali, kada umesto da provodimo u virtuelnom svetu odemo na čas joge, salse ili na trčanje, kada umesto drugog komada torte uzmemo maline ili salatu sa spanaćem, kada umesto da odgledamo deset epizoda omiljene serije počnemo da učimo novi jezik ili napišemo blog o našoj omiljenoj temi i inspiraciji, kada umesto da nosimo teret jeda zbog povrede koju nam je neko davno naneo, mi mu tiho oprostimo, iako se on nikada nije izvinio – tada praktikujemo pravi oblik ljubavi prema sebi.
Ova vrsta Filatije je neophodna, ona je preduslov da bismo mogli da ikoga drugog volimo na pravi način, jer, sad napokon razumemo da možemo da volimo druge samo onoliko koliko smo u stanju da istinski volimo sebe. Istinski može da stane do drugih jedino ako nam je istinski stalo da nas samih.
I sedma, Storga, nepokolebljiva predanost, vrsta ljubavi koju roditelji osećaju prema svojoj deci, to je prirodna i skoro instinktivna vrsta ljubavi, moćna, zaštitnička sila. Storga je vrsta ljubavi u kojoj puno opraštamo, prihvatamo i dobrovoljno žrtvujemo, samo zato što osećamo da bismo zaštitili tog koga volimo čak i po cenu našeg života, čak iako nam je učinio nešto nažao, čak iako je pogrešio.
Storga je neumoljiva, nepokolebljiva vrsta ljubavi. U početnoj fazi romantične ljubavi mi često očekujemo bezuslovnu Storgu, mada uglavnom naiđemo samo na potrebu i zavisnost o Erosu, i, ako imamo sreće, zrelost Filije. Vremenom, Eros može da evoluira i preraste u Storgu.
Puno srce ljubavi
Ljubav je najduža molitva. Ispunite svoje srce i ispunite svoje dane. Ključ ljubavi jeste u vama.
Foto: Pexels
