Autor: Jasmina Stojanović
Priča o tome koliko vaša unutrašnja snaga, fokusiranost i stav mogu da vam promene život.
“U knjizi japanskog autora Daisetsua Suzukija pročitala sam priču o slavnom majstoru za pripremu čaja iz Edo razdoblja, koji je radio za moćnog i uglednog gospodara. Kao što svi znamo, Japan promoviše čajnu ceremoniju kao deo zena, u kome su čajna ceremonija i meditacija dva sastavna dela jedne celine.
Gospodar je jednog dana odlučio da poslovno otputuje u prestonicu. Nije mogao da zamisli da svog majstora za pripremu čaja ostavi kod kuće pa mu je rekao: “Pođi sa mnom kako bih mogao svakog dana da pijem tvoj čaj.”
Ali je u Japanu u to vreme bilo vrlo opasno. Razbojnici i raspušteni samuraji – ronini – harali su zemljom i terorisali njene stanovnike. Majstor se uplašio. Rekao je svom gospodaru: „Nisam vešt sa oružjem. Šta ću ako se na putu nađem u nevolji?“
Gospodar mu je rekao: „Ponesi mač i obuci se kao samuraj.“
Majstor nije imao drugog izbora. Preobukao se u samurajsku odeću i sa gospodarom pošao u prestonicu.
Gospodar je jednog dana otišao da obavi svoj posao, pa je majstor sam pošao u šetnju. Prišao mu je ronin i izazvao rečima: „Vidim da si i ti ratnik – hajde da odmerimo veštine.“
Majstor je rekao: „Ne znam ništa o borbi, ja sam samo majstor za pripremu čaja.“
Ronin je odvratio: „Nisi samuraj, ali si tako obučen. Ako imaš imalo srama ili samopoštovanja, trebalo bi da umreš od mog mača!“
Kad staneš pred tog ronina, moraš se samo setiti mentalnog stanja u kom si bio dok si pripremao čaj.
Majstor se zamislio ali očito nije bilo izlaza pa je rekao: „Poštedi me na nekoliko sati kako bih obavio zadatke koje mi je moj gospodar dao. Poslepodne ćemo se sastati kod jezera“
Ronin je razmislio i pristao, dodajući: „Budi tamo ili inače...“
Majstor je odjurio ravno u najslavniju školu borilačkih veština u prestonici. Pošao je glavnom samuraju i rekao mu: „Preklinjem vas, poučite me najčasnijem načinu na koji samuraj može umreti!“
Glavni samuraj bio je silno iznenađen. Rekao je: „Ljudi ovamo dolaze sa težnjom da žive, a ti si prvi koji je došao da traži smrt. Zašto to činiš?“
Majstor je opisao svoj susret sa roninom i potom rekao: „Pripremanje čaja je sve što znam, ali danas se moram upustiti u smrtonosnu borbu s tim čovekom. Preklinjem vas da me poučite kako to da učinim. Želim samo donekle časno umreti.“
Glavni samuraj je rekao: „U redu, pripremi mi čaj pa ću ti tada reći šta ti je činiti!“
Majstor je u dubokom očaju rekao: „To bi mogao biti poslednji čaj koji ću pripremiti na ovom svetu.“
Učinio je to posebno fokusirano. Mirno je posmatrao kako planinska izvorna voda počinje da kipi na maloj peći. Tada je stavio listiće čaja, natopio ih, procedio čaj i točio ga malo po malo. Potom je obema rukama uzeo šoljicu čaja i pružio je glavnom samuraju.
Glavni samuraj je posmatrao ceo postupak. Probao je gutljaj i rekao: „Ovo je najbolji čaj koji sam u životu pio. Odmah ti mogu reći da nema potrebe da umreš.“
Majstor je rekao: „Čemu ćeš me podučiti?“
Glavni samuraj je odgovorio: „Nema potrebe da te ičemu podučavam. Kad staneš pred tog ronina, moraš se samo setiti mentalnog stanja u kom si bio dok si pripremao čaj. Ništa drugo ne moraš da učiniš.“
Čuvši to, majstor za pripremu čaja pošao je na svoj sastanak. Ronin ga je već čekao, a čim je majstor stigao, izvukao je mač i rekao: „Budući da si stigao, neka dvoboj započne!“
Majstor je čitavim putem razmišljao o rečima slavnog samuraja pa se sa roninom suočio upravo u onom mentalnom stanju u kome je bio dok je pripremao čaj.
Zagledao se u svog protivnika i tada je bez žurbe skinuo šešir i stavio ga pored sebe. Potom je skinuo široki gornji ogrtač, polako ga složio i uredno stavio pod šešir. Rukave košulje je čvrsto svezao za zapešća, a isto je učinio i sa nogavicama pantalona. Pripremao se za borbu od glave do pete, sve vreme miran i staložen.
Ronina je hvatala teskoba. Što je duže gledao majstora, to se više brinuo jer nije mogao da proceni koliko je njegov protivnik zapravo vešt sa oružjem. Izraz majstorovih očiju i njegov osmeh u roninu su budili sve veću nesigurnost.
Kad je majstor završio sa odećom, zvučno je izvukao mač iz korica, zavitlao njime po zraku... i stao jer nije znao šta sledeće da uradi.
Ronin je u tom trenutku pao na kolena i zavapio: “Poštedi me, preklinjem te! Još nikada u životu nisam video toliko veštog borca!”
Odlomak iz knjige “Konfučije iz srca: drevna mudrost za današnji svet”, Yu Dan (Planetopia)
Foto: Shutterstock
