Autor: Aleksandra Kožul
Osećaj kada savladaš nesavladivo, kada shvatiš da si uradila nešto što ti je bilo nezamislivo je neprocenjiv osećaj. A to možete osetiti baš ako se oprobate u disciplini sportskog penjanja.
Jednom mi je prijatelj, nakon nekog pokreta, kada sam uspela da savladam prepreku, rekao: “Ovo je bilo van granice ljudskih mogućnosti”. Toliko sam dugo pokušavala, da sam se zaista tako i osećala kada sam napokon uspela. Ova disciplina je odlična za telo, ali podjednako, možda čak i više, za um jer vam pruža određenu smirenost i usredsređenost na problem, koje se posle prenose i u nekim drugim životnim situacijama.
Šta je sportsko penjanje?
Reč je o savremenom sportu koji u svetu ima višedecenijsku, a kod nas višegodišnju tradiciju. Ukratko, u pitanju je aktivnost koja zahteva izvođenje fizički teških pokreta na prirodnim ili veštačkim stenama. Zbog takve svoje prirode, ova disciplina razvija kod pojedinca pažnju, koncentraciju i psihološki ga unapređuje. Sportsko penjanje će 2020. godine postati i olimpijski sport. Nema ograničenja ni u pogledu godina ni u pogledu pola, težine ili forme. Svako ko ima volju i želju može da se oproba u ovom sportu, a da li će i nastaviti zavisi od same osobe.
Sportsko penjanje je zaista neobična disciplina i ima višestruke efekte. Smiruje um, širi percepciju, uči vas (samo) discipline, razvija timski duh. I naravno, uz penjanje neizostavno idu putovanja, upoznavanja novih predela, ljudi, kultura. Tokom bavljenja penjanjem, proputovala sam mnoge predele, uživala u prirodi i ljudima. Naravno, uz svako to putovanje je bilo važno imati i adekvatnu putnu torbu, veliki kofer, da stane sva oprema i sve što je jednoj ženi potrebno.
Iskreno penjanje bih preporučila baš devojkama, jer su vrlo često i bolje od muškaraca, zbog tehnike i gipkosti, dok muškarci mnogo češće i više koriste snagu, što nije uvek presudno u penjanju. A i u životu. Doduše, ukoliko im se svidi, možda će morati da se odreknu lepih, dugih, lakiranih noktiju, ali sve što je lepo u životu traži i određena odricanja, zar ne?
Gde sve može da se penje?
Kada je u pitanju Beograd, postoji nekoliko lokacija koje su dobre za treniranje. Leti su to svakako veštačke stene na Zemunskom keju i Adi Ciganliji, a zimi postoje tzv. bolderane, u kojima se može fino trenirati (npr. I Beogradska gimnazija, O.Š. Vuk Karadžić, O.Š. Laza Kostić). Tokom lepog vremena, penjališta koja bih preporučila su u Beljanici, Valjevu, Niškoj banji (Jelašnici), Prijepolju, Užicu, Ljuboviji, Boru (Borski Stol), Soko Banji, gde vas, pored sjajnih prirodnih stena i smerova, čeka i zaista očaravajuća priroda.
Bezbednost i zaštita
U penjanju postoji određena oprema koja je neophodna. Pod osnovnom opremom za sportsko penjanje podrazumeva se uže koje je dinamično i specijalno pravljeno za ovaj sport, (ovo uže atestirano je na dinamični udar od 2400 kg, što govori da je penjač pri pravilnom korišćenju potpuno osiguran od pada i povreda). Pored užeta tu je i pojas za penjanje, sprava koja služi za osiguranje, šlem. Tu su i kompleti koji služe za ukopčavanje užeta prilikom vođenja na smeru. Uz ovu opremu penjač treba da ima i penjačice (specijalno dizajnirane i pravljene patike za penjanje koje omogućavaju bolji oslonac) i magnezijum koji se stavlja na ruke radi neproklizavanja dok penjač trenira.
Dodatni GlamUpMarket savet: „Kada idemo na penjanje i kada uz to još i kampujemo, uvek pre puta napravim spisak stvari koje ne smem zaboraviti, kao što su čeona lampa, dušek za spavanje, vreća za spavanje, sprej za komarce, primus, lonče za kafu i neseser sa kozmetikom, kišobran i kabanicu“, savetuje Aleksandra Kožul. „Sjajne kišobrane, male, a praktične, sam nalazila u Glam Up radnjama. Inače sam ljubitelj njihovih torbi, svaka mi je David Jones. Sada sam se već naučila kako da se što efikasnije spakujem, a za to mi i služi spreman spisak. Moja preporuka za komforno putovanje su koferi sa točkićima, mada su za prirodu zgodniji rančevi. Sada kada imam i ćerku, penjanje smo malo više „urbanizovali“, tako da su nam koferi odlični da spakujemo sve što želimo.“
Foto: Pexels, privatna arhiva
