Autor: Ana Jovanović, aromaterapeut i joga učitelj/instruktor, ana.in.sahaja
„Sklopi mir sa univerzumom. Nađi radosti u njemu. Pretvoriće se u zlato. Usrkrsnuće će biti sada. Svaki momenat, nova lepota.“ - Rumi
Kapljem kapi radosti u svetlosnu kutiju difuzera. Ulje bergamota. Kapljem mediteransko sunce iz bočice i blista februarsko jutro. I miriše sreća. Moja sreća. Ona što je oduvek. Ona što sam ja. Što je bez razloga. A voli da se pretvara. U slatku sanjivost još jednog buđenja sveta. U ‘dobro jutro’ dragog glasa. U miris kalabrijske narandže zelene boje. U ukus crvenog čaja. U hrskavost vrućeg speltinog hleba. Zlatnu rastopljenost gija. U svedeno belu finoću šolje od porcelana.
Beskrajna i bezrazložna radosti moja, daješ mi se da te kušam i udišem, razlivaš se u svim bojama što poznaju moje oči. Sediš u lotosu i zanosno plešeš ko zvuci džeza. Mahnito srećna i savršeno mirna od ispunjenosti. Kako se samo topiš srećo u milini svojoj. Dok probaš ukus sebe same. Dok si svačija i samo moja.
Otkud ti toliko brbljivih reči kada si beskonačna tišina? Kako postaješ cvet života od beloga sjaja? Kako to razdragano odzvanjaš Bićem u svim bićima i svim stvarima?
Odgovaraš mi radosti radošću svojom. Mojom. Znam te radosti. Znam da sam te znala još kada te nisam poznala. Tu jesi, gde si uvek i bila. Sada. Netaknuta. A stalno nova.
Ti ne možeš da odeš radosti ni zbog miliona suza. Ne odlaziš nikuda, nikada. Jer kuda bi, kada si ja?
Foto: Pexels
