Autor: Jasmina Stojanović
Biti mlada preduzetnica, opredeliti se za rad sa svilom, uneti duhovnost u modu i razgovarati sa Univerzumom, koračajući u tišini, dok je oko nas zaglušujuća buka – sve su to izbori drugačiji od onih koje donosi većina. Kako je to pošlo Bojani Ugrešić za rukom?
Formalno obrazovanje na Ekonomskom fakultetu i smeru marketing, koje je zahvaljujući usmeravanju bachelor i master rada ka modnoj industriji spojila u jednu celovitu priču, mnogo je pomoglo mladoj dizajnerki Bojani Ugrešić da sprovede u delo svoju ideju o brendu koji spaja telo, um i dušu.
„Smatram da je struktura svakog posla veoma bitna i da je u mom slučaju u kreiranju sopstvenog brenda mnogo pomoglo višegodišnje obrazovanje kada su bazični ekonomski i marketing alati i predmeti u pitanju. To sam upotpunila saradnjom sa produkcijama dok sam radila kao stilista, kada sam imala priliku da vidim kako veliki brendovi kreiraju svoje promotivne kampanje i na koji način se odnose iz svih uglova prema svojim ciljnim grupama i vrednostima kompanije i samih proizvoda“, priča nam Bojana.
Barikova Svila je knjiga koju sam, pre nego što sam počela da se bavim ovim poslom, dobila na poklon i imam utisak da se jednostavnost i dubina te priče i puta svile duboko urezala u sve što je usledilo dalje.
Zašto je svila tvoj izbor i kako ona u sebi spaja trojstvo duhovnosti – um, dušu i telo?
Svila je moj izbor iz više razloga. Svojom teksturom, prirodnošću i vrstama prenosi lakoću, lepotu, nežnost i snagu svoje suštine i jedinstvenosti. Iako sam vremenom počela kroz rad da istražujem i kombinujem druge materijale sa akcentom na kvalitetu, u svakoj priči se nađe mesto za komad koji priča priču nekom vrstom svile.
Bliska mi je po senzibilitetu, ističe ženstvenost i ostavlja prostor za vanvremensko izražavanje. Barikova Svila je knjiga koju sam, pre nego što sam počela da se bavim ovim poslom, dobila na poklon i imam utisak da se jednostavnost i dubina te priče i puta svile duboko urezala u sve što je usledilo dalje. Spajajući sve te elemente, kroz prizmu uma tela i duše – suštine brenda Bojana – svila na poetičan način oslobađa na koži – u pokretu i priči iza svakog modela – celovitost i jedinstvo ovih elemenata.
Šta za tebe predstavlja ženski princip?
Za mene ženski princip predstavlja spektar boja naše ličnosti. Kao žena, osećam da je to spoj lepote, intuicije, kreativnosti, nežnosti, strpljenja, snage, mudrosti, različitih životnih doba, iskustava ličnosti i njene senke, i etapa kroz koje biće doživljava svoje osvešćivanje i balansiranost svog, ličnog ženskog principa uz podršku i sklad sa svojim ličnim, muškim principom.
Mislim da je bitno osvestiti i ženski i muški princip unutar nas samih – što podrazumeva nasleđe, iskustva, uverenja i transformativne procese kako bismo imali dublje razumevanje u odnosu na svoja trenutna iskustva i ličnost u celini.
Lično, volim to što je svila spektar mogućnosti. Grez, santung, muslin, saten, taft, organdin, ili bilo koja druga svila daju mogućnost da ona bude izuzetno nosiva, praktična – u skladu sa prilikom i energijom, mekoćom, formom i prilikom je prilagodljiva.
Šta su žene posebno zaboravile danas u vezi sa sobom, stilom, modom?
Mislim da je to stvar perspektive. S jedne strane, imam utisak da živimo u vremenu mogućnosti... Mnogo brže dolazimo do informacija, ljudi se povezuju na razne načine i samim tim možemo da svedočimo diverzitetu izražavanja, ženama koje nikada nisu na živopisniji način približavale, kroz sva sredstva izražavanja, poruke koje žele da ostanu iza njih ili da ih prenesu kao nešto što za njih ima vrednost i značenje.
S druge strane, čini mi se da je mnogo toga okupano očekivanjima, trendovima, lažnim prioritetima i teretima kompetitivnosti koje se samo slažu na pređašnje vreme u ruhu novog vremena. Sistem vrednosti je bitna tema i ima svoje boje.
Negde smatram da su žene dosta toga prenele i procesuirale u odnosu na prethodne generacije, ali da fokus treba da bude na primerima koji osećaju puls svog bića i vremena, osećanja – spektra emocija i odnosa i sposobnosti da zdravu kreativnost iznesu hrabro – s porukom.
To je proces u kojem kod mene lično, divljenje izaziva jednostavnost i prizemnost – čime takve žene i ljudi uopšte zrače. Više bih stavila akcenat na to da razbuđivanje u ovom momentu treba da ide iznutra, iz bića i samim tim sve što je palo privremeno u zaborav – vrlo lako može da se okrene u skroz drugom svetlu.
Vratila bih se još jednom na spoj ženskog i muškog principa koji u duhu žene treba da bude oslikan ritmom ovog vremena i slobode izražavanja kroz stil, modu, ličnost u celini i svojoj jedinstvenosti, a samim tim i lepoti.
Možemo li vratiti ženama prirodnost, nežnost i duhovnost?
Mislim da to žene imaju i žive, možda je samo u javnosti podeljena slika kroz primere žena kojima se same žene dive, ili se biraju figure koje će biti interesantnije i samim tim istaknutije u aktivnom medijskom životu. Ako uzmemo da nije fokus na tome, mislim da je samo stvar toga da se više da na značaju takvoj vrsti lepote i samopouzdanja, žene koje su nosioci takvih vrednosti postoje i zaista su pravi primeri i uzori kroz vreme jer zrače iznutra.
Istina je da takva priroda sama po sebi nije nametljiva i nema potrebu da se dokazuje i naglašeno iskazuje jer to živi. Priroda je izvor lepote, nežnosti i duhovnosti, i posebno je jasno u ovom vremenu da je to put vrednosti, koje bih ja lično istakla kao nešto čemu u celini dajem prednost.
Kod mene je suština ideja koju prenosim tom kolekcijom a odeća uz koncept brenda sredstvo izražavanja.
Kako je biti mlada preduzetnica danas, posebno u Srbiji?
U mom slučaju to je bio prirodan put. Pun izazova gde sam pratila puls koji mi je govorio koji je to put koji će mi dati šansu za neprestani razvoj i napredak. Činjenica je da su izazovi ti koji nas podstiču da istražujemo i otkrivamo nove sposobnosti i mogućnosti unutar nas samih. Ovo je izbor koji zahteva hrabrost, donošenje odluka, strpljenje i jak voljni mehanizam. Što nije lako, ali ima svoj šarm i slobodu određene vrste.
Ukoliko i dok postoji motiv i vizija, mislim i savetujem svakome ko ima preduzetnički duh i ideju – da pokuša i prepozna da li je to i do koje mere put kojim je spreman da ide.
Koliko javnost razume tvoj stil i prepoznaje u njemu duhovnosti kojom si prožela čitav brending?
Od samog starta se nameštalo da se povezujem sa ljudima koji su prepoznavali energiju priče i bili spremni da je podrže. Meni je bilo bitno da prenesem ideju u detaljima, jer je to izvor inspiracije, a sve ostalo se nekako spontano otkriva vremenom. Primećujem da ljudi vole da to vide i osete, pored odevnog komada kao suštinu i vrednost više, a samim tim priča pronalazi svoj put tamo gde je prepoznata. Sasvim je sigurno da je razvoj ličnog stila i specifičnost priče put koji zahteva vreme da bi bio prepoznat, ukoliko nije vidljiv i nametljiv na prvu loptu, ali vodim se tim da ja lično cenim ideje i ljude koji su donosioci istih – i da je od strane takvih ljudi u svim sferama – od javnog života do individua koje nose u sebi takav sistem vrednosti, to sve više prepoznato.
Na koji način razgovaraš sa Univerzumom i šalješ mu poruke svog srca?
Koračajući i u tišini. Kroz iskustva, ljude, poruke. Kada je u pitanju izražavanje toga, kolekcije su tu da učine ovaj proces komunikacije i povezanosti bližim svima onima koji se prepoznaju i pronalaze u tom fragmentu svog puta i života. Takođe, radujem se uvek saradnji sa ljudima koji su u oblasti svog kreativnog stvaralaštva razvili određeni pravac jer je to dragocen proces razmene i uvida.
Kako da unesemo lakoću svilenih haljina u svoju svakodnevicu?
Lično, volim to što je svila spektar mogućnosti. Grez, santung, muslin, saten, taft, organdin, ili bilo koja druga svila daju mogućnost da ona bude izuzetno nosiva, praktična – u skladu sa prilikom i energijom, mekoćom, formom i prilikom je prilagodljiva. Ne forsirajući nešto što ona ili ti nisi, i osećajući je unutar sebe. Ako bi to bilo nešto praktičnije, u formi saveta - mislim da je lepa svilena bluza, midi ili maksi duga svilena haljina ili samo ešarpa – pa i odelo od santung svile nešto što je vanvremenska investicija i iskustvo.
Kako kreiraš svoje modele, šta te inspiriše, da li planiraš unapred ili te vodi inspiracija?
Prvo dolazi okvir priče. Kod mene je suština ideja koju prenosim tom kolekcijom a odeća, uz koncept brenda, sredstvo izražavanja. Zatim, volim da posmatram ljude u različitim situacijama, i prepoznajem da se dešavaju u sekundi povezivanja stvarne ličnosti iz nekog dela stvarnosti - sa temom, knjigom, filmom, slikom, putovanjem... Nikada to ne forsiram i uvek priča dođe da bi oživela u celini.
Šta bi poručila ženama danas?
Da budu svoje, i da je sve što im je potrebno unutar njih samih – i da to strpljivo treba otkrivati i radovati se tome.
Kako kroz svoje kolekcije predstavljaš povezanost tela, uma i duše kao prirodno trojstvo?
U zavisnosti od teme kroz same modele - izborom materijala, forme, konteksta datog modela u prici. Izbor lokacije, prateći materijal u vidu teksta, osobnost kojoj se obraćam, prilika za koju je namenjen komad, osećaj koji prenosim ili sama celovitost u nastanku od momenta stvaranja do izrade i u konačnosti muzike priče i svakog detalja koji se materijalizuje i koji je vidljiv i opipljiv, jeste spoj tog trojstva kroz svaku osobu koja učestvuje u procesu kreiranja sa svojim bićem – jer smo na kraju, svi jedno.
Foto: Privatna arhiva
